Ex-Yu sampler 2/ 2017 – Najbolje nove ex-yu elektronske trake

Lifecutter – Crushing Trauma (Death(c)rave)

Otvaramo sempler sa novom trakom Domena Učakara, verovatno najkreativnijeg producenta bučnijeg tehna na ex yu području u ovom trenutku. Za samo par meseci je, posle odličnog albuma Safe Place izbacio i novi album Death(c)rave za slovenački Kamizdat, njegov stilski najmračniji i najtvrđi album do sada, sa latjmotivom todestrieba, frojdovskog koncepta tanatosnog nagona ka samouništenju i smrti.  Popkultura pa i tehno i industrial su doduše prezasićeni sa ovim temama. Inspiracija mračnim mentalnim sklopom u underground krugovima često dovede i do mnogo scenskih abortusa: nastavljaju se nonending biblijske mitologije patnje pred masturbatornom publikom,  ekstaze ritualno samozadavljenih zvučnih mazohista, isprazno uniformisanih i umrtvljenih klabera koje doživljavaju deathraveični orgazam u mraku najmračnijeg kluba, harsh noise oslobađanja agresije na thillseeking S/M publiku koja želi da se izdominira/bude izdominirana a u najboljem slučaju se cinično naslađuje ironičnim antikonzumerizmom – todestrieb i frojdovstvo su svuda oko nas, pa se i previše laska evropskim negativističkim filozofima koji su ih učinili toliko atraktivnim ovim “umetnicima” na prvom mestu.

Međutim, Lifecutter je nešto drugo, muzički šaman koji sve ove forme mračnijih muzika ekspertski secira, a mehaničke semplove i demonskije zvukove iz pedala aranžira na način koji će vas zaista ostaviti “bez daha”. Industrijalni tehno nikada nije zvučao ovako brutalno, kompleksno a i konceptualno bogato (a kako i ne bi, ako se samo prisetimo zaleđa slovenačkih old school industrial projekata koji su sigurno ostavili dosta traga na njegovu muzičku evoluciju) jer Domen pravi ovu muziku zato što mora – ne radi se o egzibicionističkom gimmicku nekakvog smorenog snoba koji ga doživljava kao neku vrstu novog intelektualnog kapitala.

Uvodni singl Asphyxia i Crushing Trauma su među “plesnijim” izdancima ovog vrlo neplesnog izdanja. Trauma je pumpajuća bušilica, alarm za uzbunu i rikošetiranje electroindustriala sa Atari Teenage Riot koji su završili u istom tunelu sa bakom koju je plašilo čudovište iz Aphex Twinovog Come to Daddy, a onda su ih propustili Throbbing Gristle kroz svoju mlevilicu za meso. Da li je to trauma koja je smrvila čoveka pa je iznova i iznova proživljava ili nastavlja da je reprodukuje u svom najbližem okruženju ili je čovek odlučio da smrvi traumu i izvuče nešto “pozitivno” iz traumatičnog iskustva…na vama je da prosudite.

Ne treba zaboraviti da je, iako je Domen najviše “kod kuće” u ovakvim muzičkim teritorijama, podjednako dobar i sa melodičnijim materijalom, poput Axon Memory Cycle (sa odličnog albuma Siclar), koja u mojoj knjižici stoji kao ambijentalni tehno klasik sa ovih prostora, upućujući i na ekvilibrijum između prirodnog i urbano alijeniranog industrijalnog okruženja koji je čest motiv u njegovoj muzici a i deo privatne mitologije (odrastao je u Hrastniku, industrijalnom gradiću okruženom gustom šumom i brdima)

Marko Milićević

Lifecutter na Facebook / Lifecutter na Bandcampu

Japanski Premijeri – Ronette on the Bridge (End Credits) (Miremengjes)

Japanski premijeri su riječki bend koji postoji od 2010. godine a kao da je izašao iz postmodernističke mašte Dejvida Linča, kada bi zamenili provincijsku amerikanu sa mediteranskom rivijerom i njenim ekscentričnim meštanima. Ispod naigled opuštene površine easy listening muzike prepune njudžezerskog džemovanja i fjužna krije se dosta nepredvidljivih i neobičnih trenutaka (perkusije su tu i tamo sastavljene od kuhinjskih “instrumenata”), intertekstualnog humora i (literarnih) referenci koje mogu promaći neiniciranima. Ne treba da nas iznenadi činjenica da su do sada napravili muziku za nekolicinu pozorišnih predstava i dokumentaraca, iako se radi o projektu i ljudima koji apsolutno uživaju u svojoj relativnoj anonimnosti i slobodi da sviraju i izbace na bandcamp šta god požele.

Na poslednjem EPu koji su nedavno izbacili opet se mešaju ovi sokovi lounge pitkosti i diskretne progerije gitariste Marina Juričića sa nekim novim i napetijim narativima. Japanski premijeri su neki način predvideli budućnost lika Ronette Pulaski iz Linčove serije Twin Peaks na ovom malom omažu istoj (spoiler: lik Ronette ili bar glumice koja tumači istu u originalu u trećoj sezoni završava u linčovskoj apstrakciji u kosmosu, i to kakvoj!) Na traci koja otvara i zatvara ovaj mini album dočekuje nas posednuti vokal pevačice Petre Gržetić, koja u bendu uglavnom peva glosolalije i evocira raspoloženja glasa kao još jednog instrumenta, ovde u vrlo tragičnom tonu grčkog hora, na koju se fantastično nadovezuje zlokobni Twilight Zone-ovski spejsični sint Morisa Mateljana koji ima old school tereminaste predispozicije i  fantastične perkusije i sveukupna produkcija pisca i muzičara Envera Krivca. Ako se Twin Peaks u međuvremenu proizveo u novi domaći zadatak za alternativne virove kablovske televizije, Premijeri su sa ovom trakom proizveli trip hop za neku novu generaciju. Jedan od muzičkih trenutaka godine. Dame i gospodo, Miremengjes (Dobro jutro!!!)

Marko Milićević

 Japanski Premijeri na Facebooku / Japanski Premijeri na Bandcampu

Nyctophiliac – Ill Side of Town (Ill Side of Town)

Nastavljamo sa linčovskim vajbom na odličnom novom LPu misterioznog bitmejkera iz Skoplja koji se potpisuje kao Nyctophiliac (na njegovoj traci Lynchian Ride imamo sempl Linča koji priča o svom “pecanju” ideja iz nesvesnog, how appropriate). Ovaj pseudonim vuče naziv iz psihološkog stanja koje ukazuje na naklonost ili fetiš prema obitavanju u mraku, a na listu poremećaja koje potresaju Nyctophiliaca vrlo rado bih dodao i mesečarenje, koje bi osiguralo da ovaj anonimni bitmejker, koji zaista preferira da ostane u mraku, na svom soundtrack putovanju upoznaje razne gotamovske kreature i biva spopadnut opsenama i reinkarnacijama duhova muzičara, trubača i saksofonista iz džez sveta koji su poslužili kao vezivno tkivo za dva sjajna albuma koje je izbacio u prethodne dve godine. Dark Side of Mental je završio i na listi najboljih albuma dark jazz grupe sajta VKontakte, a na novom, Ill Side of Town, nastavlja se putovanje u tripozne mentalne regije ovog instrumentalnog (trip) hopa koji je fantastični amalgam ukletih bluz i soul semplova i fatalizma linčovski inspirisanih Bohren and der Club of Gore u nešto bržoj i ritmičkijoj verziji.

Numera Ill Side of Town fantastično ilustruje atmosferu ovog albuma, predstavljajući nam saradnju sa trubačem iz Antwerpena, Izzy Op De Beeck-om. Klavirski sempl nas vozi a semplovani ženski glas na ivici plača mantra, sa punačkim bitovima i izuvijanim (kontra)basom, te u drugoj polovini trake čujemo i nešto što podseća na usporeni sempl iz kultne jugoslovenske serije “Otpisani”, dok je Eclipse još jedan hit sa biliholidejevskom pevačicom koja peva o pomračenju svesti u mraku zadimljenog džez kluba, donekle asocirajući na njenu saradnju istog naziva sa Čarlsom Mingusom. Neverovatna muzička ličnost sa makedonskog tla koje je izrodilo još neke sjajne bitmejkere poput Likvidatora i Modem Priesta o kome više u nastavku teksta.

Marko Milićević

Nyctophiliac na Facebooku / Nyctophiliac na Bandcampu 

Missing Planet – Warm Glow (Isolated)

Đorđe Jeremić iz Niša je jedan od najintrigantnijih i talentovanijih mladih bit i basmejkera na ovim prostorima te pisca ovih redaka ne može dovoljno da začudi činjenica koliko malo medijske (i klupske pažnje) mu je posvećeno u lokalnim okvirima, uzevši u obzir kvalitet njegovih produkcija i činjenicu da je već nekoliko traka i izdanja izbacio za strane etikete. Sa proliferacijom imena kao što su DJ Lil Taty (možda i najbliži MPu po muzičkim preferencijama), VRH ili slovenačke etikete Snif (koja je nedavno izbacila kompilaciju muzike sa senzibilitetom na kojoj je vrlo lako mogao da se nađe i Missing Planet sa svojim progresivnim i svežim stilo(vi)m-a) otvara se pitanje eventualnog razvoja scene i daljih saradnji na našim prostorima kada se radi i ovim savremenijim i cutting edge bit i bas žanrovima.

Samo poslušajte neke od njegovih najvećih Soundcloud hitova i biće vam jasno u kom rangu i sofisticiranosti bas produkcija se Đorđe kreće, kao i eklektičnosti graničnih eksperimentisanja trepa, UK Bassa i formativnih uticaja progresivnog housea i drum n bassa, što je dobrano proizvod njegovog istančanog sluha. Restless Mind , Big White Dot ili Steal su mali doktorati na temu melodičnijih bass stilova, a podjednako je dobar i u melanholičnijim glitch-hoperskim komadima sa postrokerskim klavirom (Light) ili futurističkom garažnom senzibilitetu u bas izdanju (Falling In). Treba spomenuti da je Đorđe iz porodice koja je inače u klupskim vodama, te njegov brat producira dubstep trake a majka je jedna od prvih house didžejki u Srbiji, što ukazuje i na visok stepen muzikalnosti i u najbližijim formativnim uticajima i nezamerljivi staž u rafiniranju ovog muzičkog stila.

Na sempleru slušamo “Warm Glow”, traku sa njegovog novog izdanja Warmth  koja zvuči nešto balearskije i harmoničnije ali zadržava MPov prepoznatljivi futuristički stil, a vozi nas na krilima ambijentalnog sinta, marimbičnih arpeđa nalik rajhovskom minimalizmu i reverbovanih elektronskih zvukova na koje se nadovezuju melodične klavijature.

Marko Milićević

https://soundcloud.com/msngplnt/missing-planet-warm-glow

Modem Priest – Unbearable Lightness

U sličnim vodama progresivnog trepa kao i Missing Planet, ali sa potpuno drugačijim stilom, kreće se bitmejker extraordinaire iz Skoplja, Maksimilijan Sarajlija, pod njegovim pseudonimom Modem Priest, a kojeg ste možda otkrili i na jednoj od Black Planet records kompilacija. Deo je uže scene mračnijeg i atmosferičnog instrumentalnog hip hopa i trepa koju u Makedoniji čine Nyctophilliac, Avtopat, Likvidator (a ja bih dodao i Jasummisko-a, pogotovo na njegovoj prekrasnoj linčovskoj traci Pine Tree Ode).

Subliminalni bas i eksperimentalni gličasti zvuci i vokalni semplovi na prestrašnoj Hexagon Hunch, te industrijalniji i metaliziraniji trep na Full Speed to Nowhere, distorzije i potmuli bas na saradnji sa Likvidatorom, Short Films ukazuju nam na beskompromisnog producenta sa širokom paletom zvukova i ideja. Pomalo ironičnog naziva (ovo je ipak najmelodičnija Modem Priestova traka do sada), na sempleru vam ga predstavljamo sa njegovom novom kompozicijom Unbearable Lightness koja spaja IDM-ovske futurističko nostalgične sintove kakve smo voleli kod Boards of Canada ili Mike Technike u lokalnim okvirima, sa vrlo masnim trep basom koji dolazi do izražaja u drugom delu trake.

Marko Milićević

EOM – Symmetry (Exploration Series : Boreal)

Jedni od favorita naše prošlogodišnje liste albuma, braća Damir i Željko Pavkov , na prvom ovogodišnjem izdanju pod pseudonimom EOM nastavljaju da suptilno ispituju međuprostore minimalne elektronike i ambijentalnih i atmosferskih spektara na dva EP-a pod nazivom Exploration Series.

Isle of Faces može biti soundtrack za putovanje na ostrvo koje se spominje u Džordž Martinovom romanu koji je adaptiran u seriju “Game of Thrones” a odmotava se u 7 poglavlja, od ambijentalnih padova sa misterioznom atmosferom, preko terenskih snimaka faune ostrva i jata ptica, prepoznatljivog tribalnog bita/totema EOM projekta do anđeoskih dronova. Summa summarum, jedno vrlo meditativno i prijatno iskustvo koje možete sebi prirediti uz slušalice, sa ili bez književnog predloška.

Boreal je još subliminalnije izdanje, sa istovremeno blagim i dubokim dab tehnom koji nam se prikazuje u pet različitih varijacija na ovom EPu. Na Equivalence of je skoro iščeznuo u planktonski svetlucavim i treperavim ambijentalnim nijansiranjima, dok su u Crevice ostali samo obrisi iz semplerske Symmetry, podsećajući me na Loscila i njegove podmorničarske muzike u svom najogoljenijem izdanju, bez propulzivnih ritmova. Ascend spaja spomenuti tribalni udarac sa polako uzdižućim pad-om, dok je Symmetry najdirektnija u svojoj fuziji dub techno uticaja, a mogli bi je zamisliti i kako svira u Boiler Room sesiji u nekakvoj EOM-ovskoj verziji Podvodnog sveta ili pak, subarktičkog kafića sa muzičkim instrumentima od leda.

Marko Milićević

EOM na Bandcampu

Birches – Flounder (Flounder, Howl)

Birches je sajd-projekat Primoža Bončine, muzičara iz Slovenije koji je poznat i pod pseudonimom prms i sa kojim sam se prvi put susreo pre tačno pet godina na remix kompilaciji somborskog indastrijal benda Syphil pod nazivom “The Path Of Tau -Tar Lakes remixed-” na kojem je i prms učestvovao. Od tada pa do danas izbacio je dosta izdanja a u decembru 2016. izdao je prvi EP pod imenom Birches koji nosi naziv “Flounder; Howl” i sastoji se od dve pesme.

Prva pesma je Flounder koja počinje blagim šuštajućim zvucima u fade in-u, a nastavlja se sa sintom i hipnotišućim basom koji kulminiraju energičnim kick-om i ujednačenim hi-hat-om uz semplovane zvuke kiše i motornih vozila sa puta. Druga pesma na singlu je Howl koja estetski i po atmosferi više liči na ono što Boncina uglavnom radi a to je industrijalni distorzirani drone koji više podseća na susedno izdanje “Birches Sessions, Vol. 2” kao i dvadesetdvominutnu industrijalno bučno-ritmičnu epopeju “Precipitation” koju je Primož potpisao pod svojim dugogodišnjim pseudonimom Mould za izdavačku kuću Debila Records.

Predrag Karanjac

prms na Facebooku / prms na Bandcampu

Frikardo – Staring Through My Rearview (Etiketa 4)

Etiketa 4 je novosadski underground lejbl koji smo vam predstavili u okviru prethodnog izdanja, pišući o projektu Igora Devića Дримкрафт. Vrlo je oldschool šarmantan način na koji distribuiraju svoja izdanja ; naime, radi se o poštanskim razglednicama na čijoj se poleđini nalazi QR kod koji vas vodi do download linka ovih singlova i EP-ova, a  u budućnosti možda i albuma.

Poslednje izdanje koje su objavili razotkriva mi Borisa, mladog bedroom producenta iz Subotice koji se potpisuje kao Frikardo a možete ga čuti i na kompilaciji remiksa albuma subotičkog amerikana benda Wooden Ambulance. On se već godinama unazad bavi različitim žanrovima (poput instrumentalnog hip hopa, basa i hausa) i eksperimentiše unutar njih sa svojim ličnim potpisom koji obuhvata razne semplovane muzike od 60ih do 80ih. Pored nekoliko izdanja za strane izdavačke kuće, moramo spomenuti neke od njegovih traka koje jako dobro pocrtavaju ovo vrlo fluidno eksperimentisanje sa različitim stilovima. Tranquil je fenomenalna deep house traka, koja vrlo naginje ka outsider house zvuku etikete 1080p a meša deep sa ambientom, soul vokalistkinjom i neobičnim minimalnim i klikastim teksturama. A tu je i prošlogodišnji album Smoovin High izdat za Lyre records sa više gruvi, disko i fanki zvukom i dosta semplovanja na Frikardov prepoznatljiv način. Ova ekplozija kvaliteta i dobrog ukusa je dovela i do toga i da su njegove trake puštala razna imena širom sveta poput  Fouk, Seven Davis Jr, Miller, Coldcut, Kyri R2, Brothers Vibe,  Homebase, Lars Behrenroth, Michel de Hey, Paco Osuna, Ardalan, John Rundell, Minlab, Emma Champion, Spacewalker…

Old Memories je potpuno drugačija i ređa “ptica”, i recimo da se uklapa u nekakav ambijentalniji zvuk etikete 4. Otvara ga istoimena traka koja meša džezasti klavirski sempl sa ambijentalnim terenskim snimcima divljine a razvija se u ritmičkom zagrljaju subliminalnog basa, gličastih bitova i neobičnih zvukova. Naša preferencija ka B stranama je i u slučaju semplera presudila da odaberemo predivnu i opuštenu Staring Through My Rearview koja me neizbežno podseća na klasični zvuk etikete Kranky i njena dva najinteresantnija ambijentalna pregaoca, Loscila i Pan Americana. Traka se razvija iz meditativnog sintaškog ambijenta ka gitarskijim saundskejpovima i dub techno senzibilitetu, a upotpunjena je i zvucima ptica i bitom koji zvuči kao otkucaj srca a la Massive Attack-ov Teardrop. 

Proverite nove elektronske i ambijentalne avanture iz Vojvodine na Etiketi 4, a mi se unapred radujemo njihovom sledećem izdanju.

Marko Milićević

Matej Rusmir – Second Ride

Nalik Andriji Čuguroviću na prvom izdanju semplera, Matej Rusmir je još jedna mlada nada domaćeg eksperimentalnog tehna i perspektivan bedroom producent sa istančanim muzičkim ukusom. Zvuči neverovatno, ali svoju prvu traku je isproducirao sa samo 12 godina, a sa 16 se već oprobao u gomili različitih stilova, te nekolicinu ovih traka možete poslušati i na njegovom Soundcloud profilu. Anjelica Huston je tagovana kao deep house, ali bi bez problema mogla da upadne i u novi deep senzbilitet, tzv outsider house žanr koji je plasirala jedna od trenutno najinteresantnijih etiketa, 1080p. Tome svakako prirodaje Rusmirova produkcija koja unosi žar DIY etike, nije ispolirana i zvuči vitalnije i organskije.

Njegov ekscentričniji tehno senzibilitet dolazi do izražaja na traci Holik, koja je jedan lavirint i ekvilibrijum minimalnog tehna u isto vreme, a gde se gomila spejsičnih i tripoznih retro VSTova i delay-astih lupova spaja sa kratkim semplovima i teksturama od kojih možda neke i nisu digitalne, uzevši u obzir da Matej povremeno eksperimentiše sa gitarom i efektima i koristi neke od ovih zvukova kao semplove. Traka koju smo odabrali za sempler negde je između tehno i haus senzibiliteta i zvuči dosta toplije i sa familijarnijim zvukom. Iako Matej tvrdi da ga više inspiriše mračniji tehno, njegove trake su sve samo ne klasično loženje, i zvuče jako zrelo i sofisticirano za njegove godine, a ova prednjači. Ehoi berlinskog melodičnijeg tehna, Kompakt, Dominik Eulberg, materijalizovali su se u nekom obliku na Second Ride koja nas vozi sa zvonastijim i vibrafonastim zvukom i prijatno euforičnim ljuljuškanjima istog koji su pomalo reminiscentni i na hipnozu gamelan muzike. Kao što sempl na početku ove trake kaže – (Matej je) veliko osveženje.

Marko Milićević

Stanisha – Touch (free)

U prethodnom izdanju semplera sam već izjavio svoju duboku naklonost prema producentima novog kova, a stare duše koji mešaju etničke i multikulti zvuke u okviru deep house produkcija, te smo se nakratko osvrnuli na poslednje radove Estraya i Two-S-a. Staniša Krstić je još jedan domaći producent i DJ koji je možda i najduže u ovim vodama, a od početka dvehiljaditih je dosta istraživao progresivne house zvukove koji su doveli i do saradnji sa Vidom Marjanovićem na albumu “Samsara” i libanskim house producentima Rabihom Rizkom i Wassimom Younes-om, koji su takođe i polaznici njegove online muzičke škole Vesela nota.

Ova godina je veoma plodna za Stanishu i već je dovela do dugometražnog albuma Hey Gypsy. Djivan Gasparian i majstori jermenskog duduka su i dalje veliki uticaj, ali su u miksu usemplovani svakakvi instrumenti i perkusije, dok se odmotavaju narativi o drevnim civilizacijama, putujućim karavanima, muzičkim nomadima i sufi misticima, u sakralnim pesmama bliskim srcu prevedenim u klupsko plesno iskustvo. Traka koju sam izabrao za sempler mi je jedna od omiljenih, ako ne i najdraža, u ovoj muzičkoj niši. Ne znam da li je to zbog toga što me toliko podseća na jedan od mojih omiljenih bendova iz mladosti, Dead Can Dance, ili zbog toga što me transportuje u nepatvoreni muzički trans i ekstazu, ponovo mešajući misteriozne vokalne mantre i bliskoistočne stringove, duduk i Stanišine duboke i melanholične sintove i ambijente. Ako vas Touch bar malo ne (do)dirne onda ste stvarno…(piši propalo). Očaravajuće!

Marko Milićević

Post Global Trio – Part II (Minus Seven, Shimmering Moods)

Post Global Trio su jedan od najaktivnijih ambijentalnih projekata na muzičkoj mapi bivše Jugoslavije, o čemu svedoči i njihova vrlo ekstenzivna biografija, kako u obliku benda tako i u solo projektima Tonija Dimitrova, Martina Georgievskog i Dimitra Dodovskog, o čemu ste već imali prilike da čitate u intervjuu koji su dali za naš vebzin. Koliko su predano i fanatično u ovom zvuku možemo proveriti i na primeru Martinovog 29-časovnog izdanja 1-49 koje sakuplja radio podkaste njegovog projekta Amplidyne Effect a za koje autor savetuje da se pusti u shuffle modu. Kakva ambijentalna megalomanija bez presedana na našim prostorima, pomislićete, ali nemojte da vas plaši minutaža, ovde ima puno raznovrsne muzike i iz gitarskih i iz sintaških spektara koja se doduše vrlo sporo i minimalno razvija, ali kada je to npr sprečilo jednog Williama Basinskog da ostvari prisan kontakt sa publikom.

Spominjemo sve ovo u kontekstu novog albuma PGT koji je takođe snimak numera koje su izvedene na kultnom Radiju 103, zatim masterovane, a kao album Minus Seven nedavno ih je izbacila holandska izdavačka kuća Shimmering  Moods Records. Toni Dimitrov u kontekstu ovog albuma funkcioniše kao zvučni umetnik koji obogaćuje svaku od ovih traka sa terenskim snimcima iz prirode koji su sakupljeni na njegovim putešestvijama i planinarenjima, Martin Georgievski šara ovim zvučnim prostranstvima sa dronovima i tonovima svoje ambijentalne gitare dok Dimitar dodaje malo kompjuterskije zvukove i gličeve koji se mogu ponajviše čuti na traci koju smo odabrali za sempler. Svaka od ovih traka vas vodi na refleksivno i meditativno putovanje na slušalicama koje pomalo priziva i Jon Hassel-ovske etnoambijentalne ekskurzije u nekakav imaginarni svet i zvuk ostrva koje pohode duhovi umrlih domorodaca i njihovih logorskih inkantacija. Tribalni bubnjevi i drvene perkusije su novi ritmički okvir koji se spaja sa klasičnijim zvukom PGT i njihovim 12k, Brian Eno i Raster Noton uticajima, stvarajući zanimljivu fuziju koja malo odskače od ostatka ovog odličnog albuma.

Marko Milićević

Post Global Trio na Facebooku / Post Global Trio na Soundcloudu

Iv/An – Ovozemaljske stvari (Fettkakao)

Austrijska Fettkakao etiketa je otisnula prvi vinilni singl koji potpisuje Iv/An [ex Umrijeti za strojem, I/II…]. Ako niste već načeli opus ovog vrhunski konzistentnog stiliste elektro popa, ovaj singl može da vam posluži za to. U dve pesme, sažet je Iv/anov estetski okvir: “Zlatni rez” je novi hitić u nizu inspirisanom motown zvukom i podseća nas da je u subverzivnoj muzici itekako moguće biti vedar, elegantan i puckati prstima. “Ovozemaljske stvari” nas pak podseća na tradiciju new wavea koja zapoveda da su b strane važnije od a strane; kroz kavez laganih geometrijskih zvukova, efektno klizi pevušenje nekoga ko je toliko zamišljen nad društvenim problemima da se njegovo prisustvo rastače u impersonalnost, dok tok njegove vijugave svesti sve vreme ostaje bistar, kao i sintisajzerski okoliš.

Nikola Vitković

Iv/An na Soundcloudu

Belgrade Phantom – Reality Simulation

New Retro Wave je zajednica koja već neko vreme na svom uporištu na Youtube kanalu popularizuje synthwave fenomen kroz nezaboravne zvuke sint popa, retrofuturističkih filmskih soundtrackova i neonskih snova 80ih. Roland D50, DX7, sintisajzerska muzika i ikonografija ovog mikrožanra doživeli su neverovatnu ekspanziju i emulaciju i možemo ih lako locirati i u lokalnom kontekstu, od megahita Rokija Vulovića “Neon Bombarder” preko pobedničke kampanje predsedničkog kandidata Belog u dosluhu sa Dejvidom Hazelhofom i bizarnih vizuelnih hintova u jednom od poslednjih spotova srpske majke, uan end ounli Cece. Underground producenti i producentkinje su takođe u usponu, a među njima se izdvajaju Isidor iz Novog Sada sa nešto klupskijom i elektro verzijom synthwavea i Sara Nenadić koju smo vam već predstavili na prethodnom izdanju semplera u intimnijem i mračnijem projektu Hwælweg.

Sara nam pod pseudonimom Beogradskog fantoma ili fantomke isporučuje četiri atmosferične kompozicije koje evociraju spomenute filmove naučne fantastike sa epskim padovima, a dominiraju ekspanzivna i euforična raspoloženja, te muzika plovi između snolikih eskapada hiperrealnih video igara i revitalizacije japanskog new wavea i njegove filmske muzike 80ih u najsintastičnijem izdanju. U Reality Simulation usemplovan je glas ekscentričnog pronalazača Elona Muska,  koji govori o 3D modeliranju i fotorealističnim simulacijama virtuelne stvarnosti, dok se na zvučnom planu mešaju nostalgični sintovi i topli padovi koji optimistično anticipiraju budućnost ove tehnologije, podsećajući me povremeno i na lepotu od albuma kakav je bio As the Crow Flies od The Advisory Circle.

Marko Milićević

Belgrade Phantom na Soundcloudu / Belgrade Phantom na Bandcampu

Fokus – Amazonico (Palms in my Backyard)

U nedavno objavljenom intervjuu sa Ivanom Andrijaševićem aka DJ Fokusom mogli ste pročitati više o ovom talentovanom producentu iz Zaječara koji je već dosta godina na sceni, i za koga važi polisa misli globalno a deluj lokalno. Stoga ne treba da nas iznenade Fokusova muzička putešestvija bez granica, i sposobnost da u sredini u kojoj deluje pretoči semplerska iskustva iz ovih svojih mentalnih putovanja, obogaćujući ponudu žanrova kao što su dub i drum and bass  sa novim, digitalnijim senzibilitetom. Takođe je prolifičan i u fuzijama tradicionalnih plesova i melosa sa lokalnog i inih podneblja, na vrlo svež način na koji to rade i Skreč majstor Ljuban i Lenhart Tapes ali se ponekad pionirski otisne i u egzotičnije muzičke teritorije.

Na ovogodišnjem izdanju Palms in my Backyard pozabavio se kolumbijskom kumbijom, plesnim stilom koji se prvobitno proširio iz ove južnoameričke zemlje na ceo kontinent, a u poslednjih par godina doživljava pravi bum na globalnoj sceni, zahvaljujući producentima i bitmejkerima koji je uspešno mešaju sa svim mogućim muzičkim sokovima. Postoji gomila podvrsta kumbije, kao i novih alteracija (dumbija, spoj daba i kumbije, koji vrlo uspešno promoviše peruanski bend Dengue Dengue Dengue, zvezde globalne bas scene, ili digitalna kumbija, fenomen koji je nastao u okviru popularne izdavačke kuće ZZK) kojih je Ivan poprilično svestan te nam na ovom albumu isporučuje njegovo viđenje ove tropske i potencijalno utopijske plesne muzike nastale u spoju afričkog nasleđa i indigene instrumentacije južnog kontinenta kao i instrumenata evropskih kolonizatora. No je verzija kumbije sa harmonikom, vokalnim i psihodeličnim semplovima, Tequila Shot je gutljaj iste sa trubom i vodnjikavo pijanim efektima, Feel Like spaja džangl, rege i kumbijastični bas, dok je Amazonico tejk na psihodeličnu kumbiju koju jako dobro digitalno reinkarniraju i Animal Chuki a bez problema bi mogla da se nađe na nekom od ZZK semplera. Fantastična ideja, dajte ovom čoveku medalju!

Marko Milićević

Fokus King na Facebooku / Fokus King na Soundcloudu

Sweet Rapscallions – Perplexities

Bitolj je trenutno prestonica ekscentričnog postmodernog elektropopa, bar kada se radi o Balkanu, sudeći po dva semplera u kome smo vam prvo predstavili Sunset Cruise, a sada nastavljamo sa Sweet Rapscallions. Oni su malo duže u muzici, te su 2014. izdali i svoj prvi EP I AM za lokalnu etiketu Šarla. U međuvremenu se bend sveo na dva člana –  Phila Refilla i Scate Mate-a, zvuči malo ogoljenije i elektronskije u ovoj sesiji na Kanalu 103, a njihova lažna imena i karakteri su i dalje deo nekakve naučnofantastične priče u kojoj naši junaci žive u limbu između fikcije i stvarnosti.

Njihove muzičke tendencije i imidži se prepliću negde između folklornog i (retro)futurističkog te Scate Mate svuda sa sobom nosi i svira “etno” bubanj – tapan a križanac je nekakvog gorštačkog izgleda i postapokaliptičnog sajberpankera i kao da je izašao iz filmova Milča Mančevskog ili kultnog hita Zbogom (na) 20. vek. Phil Refill sa svojim vokalnom izvedbom i faux repovanjima podjednako kriptičnih tekstova dodaje još malo fantazmagoričnog šlagvorta na ovu muzičku enigmu ( I want to see the crimson wings /Black and white creatures/  ili Nippy noses /Wide hoses /Water flowing /An apparition dots/Maybe some glowing /Being white cream crackers). 

Muzički stvari mogu biti još uvrnutije, poput 8-bitne teme Stereo Memory, ili Perplexities, teme koju smo izabrali za sempler, a koja je bizarni folktronični spoj handclap bitova, pevušenja ljubavne šansone na lažnom francuskom, usne harmonike koja kao da je pristigla iz nekog paralelnog sveta u kome Sweet Rapscallions, kao i ostatak balkanske indie singer songwriter elite, sviraju amerikanu i maštaju o američkom snu iz pametnog indie hita sa Sandensa….sve se pomešalo a retro synthwave sintići i organi su tu da nam samo još više pomrse konce u hemijskoj reakciji ovih naučnika postmoderne iz Bitolja. Uzbudljivo štivo za konfuzno vreme tranzicije, hipstera i teoretičara medija, koje živi u svom zasebnom univerzumu i (ne) čeka da bude dekodirano, ali ima i dovoljno catchy hookova da vas instantno muzički nadraži i zadovolji.

Marko Milićević

Sweet Rapscallions na Facebooku / Sweet Rapscallions na Bandcampu

Brgstime – Exhale (Auditory Contemplation, Zvočni Prepihi)

Za kraj – najeksperimentalnija poslastica na listi. Iza imena Brgs AKA Brgstime krije se jedan od istaknutijih pojedinaca slovenačke impro scene Jaka Berger. Brgs je ovu godinu u januaru počeo  izdanjem “Fragments of the present” koji sakuplja ambijentalne i stabilne improvizacije na bubnju koji je unapred pripremljen za improvizaciju (a Berger ga  često koristi), ručno pravljenom žičanom instrumentu, zvučnicima i računaru.  Već u februaru izbacio je za ljubljanski EnteTapes “Intervention tape” koje čine četiri Brgs-eve improvizacije sa semplerom. U martu izlazi izdanje njegovog trija (Virtaranta Okuda Berger trio) pod nazivom “Nature of spinning” a pored Bergera koji svira preparirane bubnjeve tu su još i Antti Virtaranta na kontrabasu i Rieko Okuda na violi a ova avangardna impro jazz poslastica je imala i japansku turneju tokom druge polovine marta i prve polovine aprila.

U aprilu je Jaka izbacio i svoj 4. album za ovu godinu, za izdavačku kuću Zvočni Prepihi za koji su i objavljena skoro sva Brgs-ova izdanja, nazvanim “Auditory contemplation” u kolaboraciji sa Dimitry Morozovim (aka Vtol) kao i saradnji sa laboratorijom za digitalne medije Ljudmila. Album je podeljen u dve pesme (Inhale i Exhale) koje se nadovezuju jedna na drugu i čine jednu kompaktnu celinu. Po atmosferi ovaj album teško da može da bude jeziviji a to ga čini i idealnim soundtrackom nekakvog horor filma. Mračna ambijentalna linija u kojoj se povremeno pridružuju zvukovi Bergerovog skenera najviše je zaposednuta zvukovima sablasnog klavira i napetim udaraljkama. Ostaje nam još samo da vidimo da li će Bergerov ovogodišnji tempo izdavanja izroditi ovih dana i peto izdanje za ovu godinu a ja mu se već unapred radujem.

Predrag Karanjac

Brgstime na Bandcampu