Posle duže pauze Popscotch radio i vezbin se vraćaju sa novim izdanjem ex-yu elektronskog semplera. Opet smo bacili uši na recentna izdanja, a kroz ovo izdanje pokušavamo da vas podrobno upoznamo sa skorašnjim razvojima i svežim pristupima u regionalnom elektronskom undergroundu i šire, prvi put sa jasno definisanim sekcijama i nišama (“Outer Limits” zadržavamo za avangardne, improv i fri džez eksperimente i najhrabrije slušaoce). Naredni sempler izlazi već za dve nedelje a krajem godine pravimo retrospektivu svih ovogodišnjih izdanja, traka, otkrića…Pridružite nas se u kontinuiranim istraživačkim radovima na iznalaženju i učvršćivanju veza u ovoj sferi i muzici sa (i dalje) slabim stažom i  marginalnom vidljivošću kada su naši prostori u pitanju. (kontakt: popscotchradio@gmail.com)

 

 

A R T   P O P 


Umbra

  Bear Bone  

Unglued, dugo očekivani prvenac beogradske vokalistkinje i elektronske umetnice Marije Balubdžić , izdat za češki lejbl Baba Vanga, savršeno sumira poslednjih par godina Umbrinih lajvova, kako u prestonici, tako i na mini turnejama u Austriji i okruženju. Evolucija Umbre u pravcu nadrealnijeg improvizatorskog eksperimenta sa luperom i glasom će možda polarizovati publiku koja je upoznala kroz njene prethodne projekte ali je na albumu postignut popriličan ekvilibrijum između eksperimenta i popularne muzike, improvizacije i kompozicije, melodije i buke, demonskog i anđeoskog. Umbrina muzika je uvek jako vizuelna i nalik muzici za film ili pozorišnu predstavu, pa nam kompozicija “Četvrtak” tako dočarava kabaretsko-teatralnu apsintovsku pomamu Dresden Dolls koji sreću Non Credo sa makabrističkim lejerima, a dobro znani hit “Džospel u Ogledalu” kuca Umbrinim horskim otkucajima srca, na najmelanholičnijem poglavlju suverenog mraka albuma, Meredith Monk-ovskoj litaniji uzdaha i krikova. Jedna trećina albuma (“Pedal”, “Breaths” i “Rampant”) posvećena je eksperimentima na ivici avangarde i entropije, te glas i looper kao da su zatočeni u nekoj pećini delaya i elektronskih tekstura gde im se ponekad priključuju utvare, trolovi, celestijalni horovi vila, invokacije cveća zla i čudovišta iz ida, nalik eksperimentima Katalin Ladik kasnih 60-ih sa Umbrinim jakim autorskim pečatom.

Jedan od najuzbudljivih albuma ove godine kulminira i sa dva eksperimenta na temu žanrova muzičkog undergrounda 80ih – Edgar Alan Po i batcave vokali susreću se u gotičkoj “Bear Bone” dok gospeloidna “Bone Madamme” uzima srednjovekovnu folk matricu te lagano klizi ka trip hopu, ostavljajući nas u predivnom nomanslandu art pop inventivnosti. Unglued sticks like glue – album se drži još jače kao celina sa ponovljenim slušanjima. Ne propustite ovo izdanje sjajne eksperimentalne kantautorke čija muzika kanališe hrabrost i sirovost kakvu jedino može da izrodi ženska vokalna improvizacija a sigurno će vas naterati i da preispitate par ideja o muzičkim (ne)konvencijama u savremenoj popularnoj muzici.

Marko Milićević

Umbra na Facebooku

 

 КУКЛА 

Crne oči

КУКЛА ili Kukla Kesherović je solo muzički projekat iza kojeg se krije Katarina Rešek, koja se pored muzike bavi i  filmom – završila je filmsku i televizijsku režiju na Akademijo za Gledališče, Radio, Film in Televizijo u Ljubljani. Za sada najpoznatiji projekat u kojem je sudelovala je “Napravi mi dete” čiji se zvuk kretao od elektronske muzike do dream pop-a. Pošto je “Napravi mi Dete” spao samo na Katarinu kao jedinu stalnu članicu ona menja ime projekta u КУКЛА tako da su joj pri lajv nastupima pridodata dva bek vokala i jedan VJ a muziku opisuje kao slavic gangsta geisha pop. U leto 2017. godine Kukla izbacuje pesmu “Crne Oči” za koji snima i video spot (odlično iskorišćena lokacija Spomenika Ilinden u Kruševu), a u njoj se uočava uticaj srpsko-hrvatskog folklora rasut u prostranstvima savremene bas i bit produkcije, dok i sam naziv pesme aludira na poznatu pesmu “Zaspo’ Janko”. Mnogi je već porede sa M.I.A.-om i Princess Nokia (sa kojom je i nastupala u septembru ove godine u Kino Šiška) te se očekuje se da će Kukla uskoro izbaciti i prvo zvanično izdanje a očigledno je da je već i sada privukla dovoljno pažnje da se može računati na nju kao važan deo nove balkanske elektronske muzičke scene.

Predrag Karanjac

КУКЛА na Facebooku

 

OLD SCHOOL SYNTHS


How Green is My Toupee

Kerfuffle

How Green is my Toupee je novo ime u homogenom multiverzumu Domagoja Kršića, najpoznatijeg po projektu Cyborgs on Crack. Njegov pečat ostaje prepoznatljiv na prvu notu – gvozdeni digitalni basevi uz kakve se plesalo krajem 80ih po [ne samo] underground podijumima. Teško mi je da pričam o How Green is my Toupee ako ne govorim o tom poletnom trenutku pre 3 decenije kada su se razne subverzivne muzičke subkulture, možda zbog ekspanzije kiselog mleka ili tako nekih hranjivih supstanci, oslobodile predrasude da pošto poto moraju biti mračne i negativne, pa su tako čak i industrial i house prošetali ruku pod ruku. A izgleda da su imali i vanbračnog sina…Domagojevi projekti su uvek zračili tom lakoćom, kako kroz zarazne technopop sekvence i podjebantski vokal koji pevuši dok klizi kabrioletom kroz VHS snimak Čikaga, tako i kroz brzinu bujice objavljenih izdanja. Novina u how Green is my Toupee je spontani pomak ka eksperimentu i apstrakciji, što nipošto nije nagoveštaj dosade već – u Domagojevom stilu – još humora. Preporučujem ljubiteljima Manufacture, LaTour, Severed Heads, ranih The Shamen.

Nikola Vitković

How Green Is My Toupee na Facebook


Bonggita

Menace

Teško je procesirati ili poverovati informaciji da je synthwave kao žanr ove godine doživeo toliku eksploziju u regionalnim okvirima. Od teške artiljerije hitova Isidora Bobineca, preko intimnijeg bedroom retrofuturizma Belgrade Phantom i indie-saturisanih sazvučja makedonaca Sunset Cruise, Bonggita-in bonžitni užitak nas dočekuje kao neophodni i vrlo ukusni poslednji komadić ove slagalice. Retrosynth, američka izdavačka kuća specijalizovana za ovakva razmeđa kiborških mjuzaka, SFint snolikih ekscesa i neonskih snova 80ih, krajem leta izdala je novi album Đorđa Pajića, koji nam je poznat i kao i pevač šabačkog benda Siempre Peligroso, a u okviru ovog projekta već od 2010. producira kompjutersku i elektro muziku koju je ove godine usavršio, patentirajući svoj definitivni zvuk na EP-u Bonggitaria Incident i dugosvirajućem Neon Marble.

Neon ima bukvalno sve što bi jednom pasioniranom ljubitelju elektronske muzike godilo, povremeno zvučeći kao uspavanka za Squarpusher-ov Tommib (“Orbital Injection”), indie elektronski vokalni tejk na synthwave sa orgazmičnim arpeđima (“Lost”), mračnoliko džezirani zvuk koji zvuči kao križanac gorespomenutih Sunset Cruise i vokoderizovanog YusYusa (“Menace”), duboko mantrične vokale koji se mešaju sa ambijentalno elektronskim teksturama (“She Likes the Moon”)…Đorđe je spojio progresivno i retro, nove mešavine i stare recepte i pokazao nam jedan od novih puteva synthwavea u 2017. na ovom odlično isproduciranom i vrlo eklektičnom izdanju koje bismo već sada mogli da proglasimo jednim od favorita godine. Poslužite se bonžitom, i ne hajte za slatkoću!

Marko Milićević

Bonggita na Facebooku / Bandcampu


Дримкрафт

Cirkadijal

Дримкрафт je projekat Igora Devića iz Novog Sada, o kome smo nešto ranije ove godine pisali u okviru prvog izdanja semplera. U međuvremenu je aktivnost njegove Etikete (i udruženja) 4 poprilično procvetala i lejbl se polako ustoličio kao jedno od glavnih i najažurnijih glasila za nova i uzbudljiva elektronska i ambijentalna imena iz regiona (slovenački producent Herzog, a uskoro i izdanje Ivne Ji iz Zagreba). Moram da priznam da sam poprilično oduševljen idejom izdavanja singlova na razglednicama, u uslovima slabe vidljivosti bedroom producenata i retkosti albuma u ovoj sferi, a Etiketa 4 svakakvo sakuplja najšarenolikije eksperimente od izvođača iz raznih niša. Treba spomenuti da su Дримкрафт zvuci poprilično dosledni i da bi ovogodišnji materijal vrlo lako mogao da se spoji u jedan odličan upcoming album.

Kada čujem “Cirkadijal” obavezno pomislim na rane post-rock bendove poput AR Kane, Disco Inferno ili Papa Sprain koji su u svojim najromantičnijim trenucima posuli svoje gitare drim pop i šugejzerskom prašinom, dok “Noću, kada mu se ugasi očni vid, čovek ipak dodiruje svetlost” polako otiče pulsiranjem nekakvog poznog Labradford post-dub albuma. “Elementi” i “Vrt” pak prizivaju ambijentalniju pastoralu i noćne periferne vizije muzike koja nikad ne pokušava da nas impresionira sa  nekakvim prikradajućim mrakom ; umesto toga, pobeđuju spora hipnoza, introvertirana serotoninska ushićenja i zemaljskija kosmologija izdanja, sa prelepim folklorističkim kaverom umetnice Sanje Stojiljković. Pratite stranu Popscotcha i pojurite ove razglednice uskoro i u BGu!

Marko Milićević

https://soundcloud.com/etiketa4/drimkraft-cirkadijal

Дримкрафт na Bandcampu / Etiketa 4 na Soundcloudu

 

AMBIENT & AMBIENT-ELECTRONIC 


WB41

Years After

Subotica je poprište trenutno najuzbudljivije elektronske scene u Srbiji. Malo ranije ove godine pisali smo o novom izdanju Denisa Glavčića aka Algorhythm-a, koji je revitalizovao drum and bass kroz futurističke zvukove na albumu “Conundrum” (saradnja sa Ghoulcut), dok se na obodima ovog vrlo sinematičnog i spektakularnog elektronskog eksperimentisanja i semplovanja nalazi i duo Bitef Smrti sa svojim ekscentričnim i nezaboravnim audiovizuelnim nastupima. Jedan od viđenijih DJ-eva iz subotičkog elektronskog undergrounda, Attila Abraham aka WB41, ove jeseni izbacio je “The Sacred Curtain” jedno od najčarobnijih izdanja kada je ambijentalna elektronska ponuda ove godine u pitanju. Sa epitetom vinilnog gurua, a godinama plivajući u eklektičnim vodama, miksajući dub, jungle, i svakakvu elektroniku, Attila je u poslednje vreme skoncentrisao svoje aktivnosti na eksperimentisanje na analognom sintisajzeru, aplikacijama i efektima.

Na Sacred Curtain se mogu čuti veoma severne i zimsko intonirane atmosfere, pa “Wintertime” ima kosmički zamah Alessandra Cortinija koji svira kroz dobro utopljene kućne ambijente Taylor Deupree-a i boji nebo sa multifonijom polarne svetlosti.  “Tinnitus Dream”,  koja se može preslušati samo na njegovom soundcloudu ima onaj epsko misteriozni zamah koji su Boards of Canada opleli na Geogaddi, a zasigurno će vas ostaviti bez daha i sa naježenom kožom. Semplerska “Years After” nastavlja još malo sa Berlin School inspiracijama i sint fantazijama u savremenijem izdanju, a EP nam predstavlja ovog vrlo produktivnog producenta u punom pogonu i inspiraciji, kao i zaokruženosti muzičke vizije. Jedan od ovogodišnjih favorita Popscotch-ovih semplera, atmosferska svečanost (i muzička svetost) na delu.

Marko Milićević

WB41 na Soundcloudu / Bandcampu


Old Soviet Dogs

Muzika za film “Sainte Barbe”

Odlično se nadovezujući na stvaralaštvo WB41, predstavljamo vam novu traku beogradskog ansambla za filmsku muziku Old Soviet Dogs. Muzika Old Soviet Dogs je oduvek imala tendenciju da sklizne u kosmičke teme, i pri odabiru zoniranih (astronautskih) filmova, i pri odabiru set-up-ova, koji su se neretko svodili na ljubav prema staroj elektronici ; monotronima, tereminama, analognim sintovima, sa gomilom improvizatorskih pristupa i velikom fleksibilnošću pri odabiru muzičkih stilova. Tokom tri godine postojanja događaja Live Soundtrack polako su usavršili muzičku viziju u kojoj šure sa Korgovima i emulacijama Berlin School sintova, pored soničnih eksperimenata u kojima se stalno nešto sempluje, bilo da su to karipski ritmovi ili eterična psihoakustika sa drugog sveta, uspavanke za tonove citri i kalimbi, ambijentalne simfonije u kojima su procesovani zvuci nalik zvonima, mini orkestri muzičkih kutija…

Na ovoj kompoziciji, izvedenoj na 28. izdanju događaja, Aleksandra Dačić, Miloš Dimitrijević, Jelena Dunić i Marko Milićević udružili su se da ponude svoju zvučnu interpretaciju filma francuskog reditelja Žan Pjer Valdoa, koji je sedam godina eksperimentisao sa figuricom srednjovekovne svetice, provlačeći je kroz razne psihodelične efekte i optičke eksperimente, kreirajući svoju vizuru ljubavne pesme tehnologije i mističnog zanosa. I O.S.D stvaraju na ovoj traci sličan efekat kroz kombinaciju oratorija sintovskih horova, zujenja drone kutije i psihodeličnih orgazama analognih i kompjuterskih sintova, na jednom od do sada najbolje usnimljenih primeraka njihovog kontinualno evoluirajućeg zvučnog almanaha.

Predrag Karanjac

Old Soviet Dogs (Kino pleme) na Facebooku


Markolijus

Epilog

U nizu ovih eruditivnih kosmičkih trijumfa, nastavljamo sa svežim projektom Marka Bugarskog, člana alt-noise banda Srce Male Rode III, koji se potpisuje kao Markolijus. Novosadska Etiketa 4 nastavlja sa predanim radom u otkrivanju sjajnih novih imena sa vojvođanske i regionalne scene, i ovo izdanje svakako nije izuzetak. Projekat je vrlo sličan Drimkraftu ili pojedinim trenucima Htona kada je u pitanju spajanje minimalističkog pristupa u komponovanju i improvizovanju (treba spomenuti i Dako Loop Orchestra, koji je takođe zavrteo međuigru gitarskih repeticija , nalik ranom i pomalo opskurnom post-rock bendu Supercollider), vrlo umesnim kosmičkim rifovima od gitarskih lupova i space rock voznesenijima u intimnijem aranžmanu i okruženju, pod velikim uticajem psihodelične muzike 60ih.

Putovanje ovog izdanja kreće sa “Puž”, minijaturom za soliranje na gitari i efektima, dok “Fever Delusions” hvata atmosferu džemirano spejsiranih, obrnutih gitarskih lupova nad upornim dronom. “Epilog” završava sa šurenjem masivne kosmičke masturbacije i proklijalih sintastičnih izliva, na uštrb gličerskih prekida, i na radost usporenog puža, toliko vedre i prilježne asocijacije na stondirana stanja svesti i decu cveća (setite se samo Azalie Snail?)

Marko Milićević

https://soundcloud.com/etiketa4/markolijus-epilog?in=etiketa4/sets/markolijus-pu

Markolijus na Soundcloudu

 

Subsided

Kurosawa

Subsided je pseudonim mladog beogradskog elektronskog producenta i DJ-a Nemanje Vlahovića, koji se nešto ranije pre izdavanja svog prvenca, ovogodišnjeg albuma “Music from Incovenience”, za hrvatsku etiketu Low Income $quad, našao u vodama modernih garažnih i bas žanrova, povremeno odašiljući i signale dub tehnotizacije. Među šačicom producenata koji aktivno u Srbiji prozvode i promovišu ovakve zvuke (Lil Taty, Flukeluke, Missing Planet…), uglavnom u atmosferi zaostavštine Mystic Stylez večeri u tehno mraku prestonice, njegova muzika je odličan predstavnik svežine koju je godinama unazad na domaćoj sceni prvo uneo Jan Nemeček, a retko ko kasnije ispratio (kad smo već kod toga, poslušajte njegov odlični remiks Nemečekovog “Watered“).

“Music from Inconvenience” je drugačija ptica, skroz ambijentalni album koji bi sa svojim atmosferama bio savršena podloga nekog od spomenutih bit i bas izdanja, ali ćemo se za sada zadovoljiti ovim mekim, toplim i prozračnim zvucima, na jednom od najopuštenijih albuma koji su se ove godine mogli čuti u ex yu etru. Prizivajući reference kao što su rani, i manje neoklasični Eluvium, “Kendo” je 100% umilna muzika za leškarenje i baškarenje (pogledajte cover albuma i sve će vam biti jasno) a “Kurosawa” nastavlja sa plejadom procesiranih gitarskih tonova projekata nalik Bibio i Mountains, i ambijentalne folktronike koja je bila popularna ranih dvehiljaditih, pomalo i na ovim prostorima. Zatvorite oči i utonite u ovaj san, nema druge opcije.

Marko Milićević

Subsided na Soundcloudu

OUTER LIMITS


JMZM & Bebè Na Volè

Harry (A Lullaby for Mr. Partch)

Josip Maršić, bivši gitarista Regoč-a, Gori Ussi Winnetou-a te Very Expensive Porno Movie-a i Zoran Medved čine riječki elektroakustični i eksperimentalni duo JMZM koji su objavili već skoro 20 albuma. Rade muziku za filmove i predstave, eksperimentišu na raznim instrumentima a na najnovijem albumu su u saradnji sa Adamom Semijalcem (koji je poznatiji kao Bebè Na Volè) odali omaž legendarnom kompozitoru Harry Partch-u. Provlačeći kroz efekte i filtere jednu staru citru i perkusije, Maršić kreira jezivo psihotičnu muzičku podlogu koja se u nekim momentima čak do progerske mere uskljađuje sa Semijalčevim vokalom dok isti peva i recituje nadrealne stihove posvećene Partch-u. Dinamika u kompoziciji je odlična, neki delovi sasvim opravdavaju epitet uspavanke iz naziva dok neki drugi više deluju kao san u kojem Harry zaista sakuplja svoje suze i boji ih u narandžasto. Dobro je uhvaćena atmosfera Partch-etovih kompozicija a izdanje zaokružuje crtež dvogodišnje devojčice odabran za cover. Ovo izdanje JMZM kao i sva njihova ostala možete preslušati i skinuti na njihovom bandcampu.

Predrag Karanjac

JMZM na Bandcampu / Bebe Na Vole na Facebooku


Basement Disharmonic Orchestra

Ballad for Stockhausen

Četiri muzičara iz makedonskog kolektiva La Colonie Volvox, Predrag Ikonomovski i Kristijan Evgo na električnim gitarama, Goce Naumov na električnim bubnjevima i Dragan Stojkovski na električnoj klavijaturi čine projekat Basement Disharmonic Orchestra nastao u međusesijama dok su radili na materijalu svog matičnog benda 2010. godine. Ovu, kako su oni nazvali, baladu za Stockhausen-a, podelili su u tri dela. Prvi deo (First Movement) je po meni i najbolji deo na albumu – eksperimentalno ambijentalna improvizovana kompozicija od svega ponuđenog najbliža štokhauzenovskoj atmosferi, nastala poigravanjem dve gitare i klavijature sa efektima. U sličnom maniru nastavljaju i u drugom delu (Second Movement) u kojoj uvode repetativni beat kao stub koji gitare i klavijatura zakićuju svojim improvizacijama. Najslabija tačka albuma je treći i najduži deo (Third And A Half Movement) koji se najbolje može okarakterisati kao kolaž varijacija na razne poznate i manje poznate muzičke teme, medju kojima se prepoznaju “Po šumama i gorama”, “Smoke on the Water”, “Ti i Ja od Generacije 5”, “Pink Panter Teme” i još poneka. Ovaj album koji je izdao skopski lejbl Balkan Veliki nam ukazuje da postoje kvalitetni muzičari koji su spremni da se, makar i preko side project-a, bave eksperimentalnom i impro muzikom u rok ruhu i podsticaj da se slična izdanja pojave u našem regionu, a prava publika će to svakako znati da prepozna.

Predrag Karanjac

Basement Disharmonic Orchestra na Balkan Veliki