naslovna fotografija : Aleksa Vitorović
Marija Balubdžić je beogradska kompozitorka i improvizatorka i članica dreg ansambla Efemerne Konfesije, koja pod pseudonimom Umbra stvara na razmeđi eksperimentalne, elektronske muzike i pop forme, diskografski predstavljene na albumima Unglued (Baba Vanga, 2017) i nedavno izdatim split izdanjem sa američkim producentom sZARSz (Crash Symbols, 2021).
Umbra na Facebooku/ Soundcloudu.
Zvuk Umbre je pun tenzija, nalik egzorcističkom balu i tačke na trapezu između buke i pop strukture, improvizacije i kompozicije. Da li je ti je izazov da iznova destabilizuješ svoj muzički “self” i sa kojim muzičkim narativima i sazvučjima najviše voliš da eksperimentišeš i u kojima vidiš budućnost svog stvaralaštva.
Nemam posebnu nameru da destabilizujem ni proces ni rezultat, bude kako je. Važno mi je da uspostavim napetost tako da ispliva čežnja. Očigledno, kao muzički narativi, vrtlozi repeticije su mi najprivlačniji – zabavlja me sve što gradi vir, što upadne ili odvoji se od tih sila, i što ostaje da traje, da leži ispod vira. Ili iznad. Budućnost svog stvaralaštva vidim u nekim novim greškama.
video still : Sajeta Promo
Tvoje novo / split izdanje je sa američkim producentom sZARSz, a na dve njegove trake gostuje i Nemanja Trećaković iz sastava Envelope Cruz. Kako je došlo do ove saradnje i da li postoji neki objedinjujući zvučni koncept na izdanju?
Odvilo se sasvim nevino: Envelope Cruz su organizovali nastup u Beogradu u januaru 2019., delili smo scenu sZARSz, EC i ja, Andrew je odlepio na Umbrine pesme i ponudio da napravimo split izdanje. Nije bilo konceptualizacije, proizišlo je iz intuitivnog DIY običaja da se kroz split reflektuje neko uopšteno deljenje scene. Nakon što smo sastavili svako svoju stranu, uočili smo da su veoma različite i da to stvara dobru zategnutost.
Jedan od tvojih nastupa je bio u okviru vokalno-improvizacijske radionice događaja ImprovE, te sa performerkom iz Kelna, Thea Soti. Kada si počela da istražuješ opsege svog glasa i mogućnosti istog, nezavisno od koncertne i performerske sfere? Da li ćeš u budućnosti možda raditi na nekom sirovijem improv izdanju u saradnji sa nekim, i koja bi ti bila muzička kolaboracija iz snova?
Predpostavljam da je sinhronizovanje golubova i komšiluka u pokretu koje sam gledala kroz prozor, to glupiranje sa glasom još u detinjstvu bilo nekakav početak, haha. Onda sam 2013. ili 14. tati otela Digitonov Jamman looper, što je ohrabrilo razludele unutrašnje karaktere da počnu da zauzimaju svoje pozicije i ozvuče ih.
Trenutno nema planova za saradnju na sirovijem improv izdanju, ne vučem na tu stranu jer puno radim ovih dana. Pripremam zvučnu instalaciju za jednu izložbu u Beogradu, dve muzičke predstave/opere, jednu u Belgiji, jednu u Austriji, jedan nojz komad sa elektroničarem iz Grčke, i jednu a cappella obradu za kompilaciju jedne poljske etikete. Neodređeno, da ne džinksujem.
Saradnja iz snova bila bi sa Fredijem Merkjurijem, Džordžom Majklom, Muslimgauze i SOPHIE, ali ne bih još da mrem. Sa Siouxsie Sioux, Heather Leigh, Majom Ratkje i Berangere Maximin dok smo tu.
video still : Drugstore Promo
Jedna si od retkih domaćih muzičarki koja nastupa i na filmskim događajima, i u klupskom okruženju, u formi kabarea, i u slobodno-improvizacijskoj sferi. Koliko su ti nastupi u okviru Shape platforme i festivalima napolju pomogli da se učvrstiš u smislu izvođenja sopstvenog materijala? Gde je publika najviše odlepila na tvoj zvuk, a gde se tebi najviše svidelo. U poređenju sa situacijom napolju, da li imaš osećaj da nam je lokalna scena vampir koji isisava energiju ?
Solo nastupa Umbre po drugim zemljama je od 2015. do sada bilo oko 40 ili 50 i desili su se nevezano za Shape platformu. Preko njih su doslovno samo dva organizovana te 2018. godine. Svoj materijal razvijam na koncertima i mnogo mi je značilo to što sviram često i u različitim kontekstima. Najviše su odlepljivali u Pragu, Cirihu, Budimpešti i Beču, čini mi se. Baš sam u tim gradovima, uz dodatak Antverpena i Brisela, najjače osetila šta znači mala a gusto naseljena scena i posvećeni ljudi, neka luda hrabrost, zajedništvo, jako gorenje. Ovde ne osećam vampire za vratom, više žal za entuzijazmom publike – telima, pažnjom, kritikom, hajpom i guranjem. Kao muzičari mogli bismo biti luđi, oštriji i savremeniji.
fotografija : Andreas Klotz
“Zvuk Ispod” je naziv tvog podcasta i emisije na Trećem programu Radio Beograda, koja istražuje underground scene gradova u kojima si nastupala. Imaš li utisak da je ovdašnja publika zainteresovana i za ovakve pojave, koje su van radara viđenijih influensera iz alt muzičke štampe, i koliko muzičkih kopača i istraživača izvan sfere DJ-inga i privatno poznaješ?
Sudeći po reakcijama, deluje mi kao da ima zainteresovanih, ne znam zasigurno. Štampa koju pominješ se često bavi posebnim oblikovanjem narativa, spakovanih sa nekakvom namerom, premda ne isključivo. Ovo što slušate u emisiji „Zvuk ispod“ su skupovi pojedinaca koji faktički i fizički u nekom gradu žive svoje realne muzičke živote, ne naročito glamurozne, al’ dinamika među njima je stvarna. Poznajem neke neobične uživaoce i neke skrivene kopače, a možda ih poznajete i vi: Erwin Van Looveren, Dennis Tyfus, Ernesto Gonzalez, Johann Kauth, Rufus Michelsen, Matthieu Levet, Gaëlle Lenhardt, Wrong kolektiv iz Praga, Gábor Kovács, Andreas Klotz, Bojan Blagojević, Miloš Radičević, Milica Balubdžić, Dimitris Tsironis, Nicole Aramiss, itd.
Tvoje novo samostalno izdanje „Derealization” očekuje nas krajem godine, a prošlo je 4 godine od tvog prvenca “Unglued” . Možeš li nam razotkriti nešto o zvuku sa upcoming izdanja i kako vidiš svoju muzičku progresiju / paralelu između istih?
„Derealization“ će hrvatska etiketa Fox and His Friends objaviti na jesen na ploči, uau. Pesme za ovaj album sam razvijala na nastupima, dok ih je bilo, i producirala kod kuće, ali za razliku od „Unglued“ nema direktnih koncertnih snimaka i forme su kompaktnije. „Derealizaton“ donosi maksimalistički sudar naslojenih glasova i FM sinteze, gustu nelinearnu poeziju i poneki tearjerker. Toliko mogu da kažem.
Unglued na Baba Vanga
Kako se nosiš sa trenutnom situacijom i kako ona utiče na tvoj dnevni i muzički / profesionalni život?
Posle mnogo meseci teške depre, sada mi se zbog dolaska proleća čini kao da je najgore prošlo, raspadanje se usporilo, raščistio se teren. Možda imam taj utisak jer se u poslednjih par meseci pojavilo dosta novih projekata, i ponovo osećam da su ostvarenja moguća. Najgore je i nepodnošljivo živeti bez koncerata i bez ljudi u gužvama između zvučnika, stravično mi fali ples. I dalje moram da se teram da šetam.
Covid-19 soundtrack, albumi ili pesme na ripitu :
Nije covid-19 soundtrack, ne mogu to. Evo nekoliko lepih albuma, nasumice:
Orphan Fairytale – Titania Moon
SOPHIE – Oil of Every Pearl’s Un-Insides
Berangere Maximine – Land of Waves
Miaux – Black Space White Cloud