U novom intervjuu za Popscotch predstavlja vam se novosadski elektro-rok / disko-dron duo NIŠTA MARS, nastao prošle godine udruživanjem one-man projekata ДРИМКРАФТ i DAKO LOOP ORCHESTRA, u sastavu : Igor Dević (sintisajzer, ritam mašina, vokal) i Darko Jovanović Dako (električna gitara, sintisajzer, lupovi). Muzički spektar dua Ništa Mars proteže se od ambijentalne i eksperimentalne elektronike, pa sve do elektro-popa, a do sada su izbacili dva singla,”Mnemoid” i “Ništa seks”.
“Ništa Mars” je i naziv EP-a (ili singla) koji je pre nastanka projekta izbacio Darko (Dako Loop Orchestra). Kako ste se odlučili na saradnju i zašto taj naziv?
Igor: Muzičku saradnju smo započeli na Festivalu uličnih svirača 2018. kada smo Darko, Ivan Čkonjević, Suuba i ja nastupali u okviru džem sešna koji je trebao da predstavi izvođače Etikete 4. Ubrzo posle toga smo napravili prvu probu i tako je započelo naše muzičko putešestvije. Za priču o nazivu je kompetentniji Darko.
Darko: Ništa Mars objašnjava situaciju koja nastaje neodlaskom na Mars. Ostali smo. Triler, na nemačkom jeziku. 88 minuta.
Igor
Darko
Zajednički imenitelji vaših solo projekata Drimkraft i Dako Loop Orchestra – dron i repeticija, prisutni su i u zvuku Ništa Mars. Kako vidite susretanje vaših muzičkih sličnosti i razlika u okviru projekta?
Igor: Naši prvi nastupi (beogradski DIM) su upravo bili pod tim nazivom Drimkraft i Dako Loop Orchestra. Tada smo tragali za zvukom koji bi spojio senzibilitete ta dva projekta. Darko je svojim eksperimentalnim pristupom razbijao moje unapred određene minimalne forme, dok sam ja gledao da Darkovu nepreglednu zvučnu biblioteku stavim pod neku vrstu kontrole, kako bi dobili na kraju trake koje ne traju duže od 6-7 minuta. Prošle godine smo napravili stvar koja se zove „Njena Bašta“ (za sada dostupna samo kao remix) i tada smo shvatli da imamo svoj zvuk, da to više nije kombinacija dva projekta i shodno tome smo promenili naziv pod kojim nastupamo. Sa druge strane, prvi singl „Mnemoid“ bi se mogao okarakterisati kao studijska beleška najranije faze koju sam pomenuo.
Mnemoid na Bandcampu
Vokal kao da je tu da bi ponavljanjem mantri doprineo (snoliko-košmarnoj) hipnotičnoj atmosferi…Da li je ovo definitivni izbor, ili će biti i nekih tekstova na narednim izdanjima?
Igor: Vokal je više sugestivan nego frontalan, a naslovi pesama su u slučaju aktuelnog drugog singla ujedno i tekstovi. Taj izbor nam se za sada čini kao dobra formula u smislu što vernije materijalizacije naših ideja, mada imamo i duže tekstove (npr.šest reči).
Novi singl “Ništa seks” sa svojom klaustrofobičnijom atmosferom dočarava trenutnu (seks)apokalipsu. Koreni inspiracije kao da sežu u industrijalniji zvuk iz 80-ih…kako anticipirate budućnost projekta u sferi ovog eksperimentalnog minimalizma?
Igor: Upravo tako. Bez obzira što originalna ideja pesme „Ništa seks“nema veze sa aktuelnim dešavanjima, duh vremena je svakako doprineo finalnom miksu (prva verzija te pesme je zvučala potpuno drugačije). Što se 80-ih tiče, pre bih rekao da se i tadašnji i današnji muzički stvaraoci napajaju sa istog izvora inspiracije koji ne pripada nekoj određenoj dekadi. Čini mi se da se ta vrsta estetike pojavljuje u dekadama koje su po svojim karakteristikama slične. Pored pomenutih tendencija, imamo mi i svoje ambijentalne komade koje planiramo da objavimo kao protivtežu (neki njihovi fragmenti pojaviće se i na predstojećem Live Soundtrack-u.), sem ako se u međuvremenu ne predomislimo. Nemamo nikakva posebna zacrtana pravila i planove, tako da smo slobodni da uživamo i eksperimentišemo.
Igore, pokrenuo si lejbl Etiketa 4, na kojem su izašla oba Ništa Mars singla. U vreme kada se izdanja pojavljuju i na mini i flopi diskovima, otkud ideja za format poštanske razglednice sa kodom? Kaži nam nešto o dosadašnjem radu…Neki planovi za 2022?
Osnivanjem Etikete 4 želeo sam da doprinesem povezivanju rasutih delova elektronske,ambijentalne i lo-fi scene na prostoru bivše Jugoslavije, a jedan od načina je bila komunikacija putem umetničkih rekvizita u formi poštanskih razglednica koje sadrže fizički deo (očuvanje omota kao sastavnog dela doživljaja muzike) i digitalni deo (preuzimanje muzike putem QR koda na mobilni telefon). Na taj način upoznao sam puno kvalitetnih ljudi, kako slušalaca tako i izvođača (na kraju krajeva, i ti ja smo se upoznali preko Etikete 4). Izdanje na koje sam posebno ponosan je EP „Laax“ zagrebačke producentkinje Ivne Ji. Dolazak pandemije, restriktivnih mera i sveopšte apatije uticao je i na moj rad u tom pogledu, tako da jedino što imam u planu za izdavanje (ne računajući Ništa Mars) je druga kompilacija Etikete 4 (prva je bila „Жибара“ iz 2017.godine, eno je bleji sa 49 pregleda na mixcloudu i na razglednicama).
Darko, osim što se baviš zvukom, takođe si uronjen i u svet slikarstva i “vizuelne muzike”…Možeš li nam reći nešto o različitim načinima na koji je muzika koju praviš uticala na tvoje vizuelno stvaralaštvo i obrnuto.
Volim ovo pitanje. Nemam onako lep i spreman odgovor ali, trudim se da i ovaj put razmislim još jednom, da li zaista govorim iskreno kada tvrdim da je muzika i slika jedno i jedino. Ne razmišljam grubo o dva formata i njihovim vezama, sada više ne. Svaki pogled ima svoju muziku…
https://tripcycle.wixsite.com/dako/
“DAKO 00130”, 2014
Kako je situacija sa pandemijom uticala na vaš muzičko-izvođačko-profesionalni život?
Igor: Napravili smo više muzike nego pre (što na neposrednim probama, što putem online komunikacije), nastupa je isti broj kao i pre (malo), a što se profesionalnog života tiče to je tema za sebe.