Ex-Yu sampler 3/ 2017 – Najbolje nove ex-yu elektronske trake

Popscotch vebzin vam predstavlja treće izdanje naše epske rekapitulacije najboljih traka koje su pristizale iz Ex-yu elektronskog undergrounda u tekućoj godini, sa nekim od najvećih hitova i albuma sa najupečatljivijim i svežim muzičkim vizijama. Istražujemo sa vama fuzije elektronike i etna, dabova i globalnih ritmova i plesova, basova sa tehnom, opere i gličeva, a na donjem delu semplera elegantno se otiskujemo u mirnije i ambijentalne teritorije…

Sa ovim izdanjem kompletiramo 50 recenziranih traka za prvu polovinu godine, proverite šta se kuvalo u prethodnom periodu!

Uživajte, podelite, ostavite komentar!

 

Darla Smoking

Big Bug

Darla Smoking je svež projekat slovenačkog bubnjara Jake Bergera (Brgs), izvrsnog improvizatora i renesansne muzičke ličnosti, kojem se pridružio elektronski producent Nac da nam zajedno omađijaju uši sa jednom od najintrigantnijih muzičkih fuzija ove godine, na albumu izdatom na lokalnoj etiketi Kapa. Duo polazi od duba i bas gitare kao zajedničke tačke komunikacije i na svakoj od šest numera ga revitalizuje i proširuje mu opseg delovanja kroz sijaset maglovitih inkorporacija tradicionalne muzike i pevanja, nekakvih panetničkih halucinacija ili čini za kiber doba koje nam odašilju iz njihove duboke (ali ne i neprohodne) zvučne šume. U vremenu kada se dešava sveopšta muzička revolucija u zemljama i od producenata iz “trećeg sveta”, kroz ponovno otkrivanje tradicionalnog muzičkog nasleđa u novom okviru (eksperimentalne elektronske i plesne muzike), i futurističkijem ključu, Darla Smoking nam sa svojim prosvetljujućim muzičkim spojevima dodatno mrse konce u još jednoj povratnoj reakciji na konzumentske ćorsokake world musica, materijalističku ušuškanost i dezesentovske viškove zapadnog načina života.

Ova ironična kulturološka pozicija njih samih kao slovenaca, negde u limbu između zapadne kulture i balkanske realnosti, već je očigledna na otvarajućoj Lullaby for the First World gde nas duo uvodi u svoje subverzivne monastičke krugove i svečanu atmosferu folka i duhovne muzike, sa jednim šumskim Darla fratrom na sempleru, basu  i ambijentalnim zvucima kojima se pridružuje elegična violina, a drugim na ritmovima. Big Bug je najsirovija poslastica ovde i zvuči kao da je u njoj semplovan i izgličovan glas nekakve amazonke koja se u čudu obrela u savremenom svetu i otkrila kompjutersku tehnologiju kroz koju nam je izmantrala kriptičnu poruku, dok je muzičko klupko koja je opkoljava sa svih strana nalik nekakvom ranom industrialu. Sunrise Soldiers, Sali i Agia Dub nastavljaju sa psihodelično čiliranim folklornim plesovima, arabeskama, orijentalnim ritmikama i grčkom muzikom u nešto manje napetom maniru, predstavljući dobar kontrapunkt u odnosu na ostatak albuma. Darla Smoking nam na ovih šest numera predstavljaju vibrantnu i svežu, globalno osvešćenu muziku 21. veka koja vas svakako neće ostaviti ravnodušnim.

Marko Milićević

Darla Smoking na Facebooku /  Soundcloudu

 

Pi

Mračna šuma

Ivana Picek, prvosveštenica ex-yu avangardnog folka (prvo iznedrenog na psihodeličnom ukululeovsko-metalofonsko-harmonikaškom megahitu Cvijetićkoji nadnaravno vozi njen vilinski vokal), ove godine se preobratila u novu i još kriptičniju muzičku ličnost, pod pseudonimom Pi. Šuma u kojoj je obitavala je u međuvremenu postala mračnije, konfuznije i introspektivnije poprište svakakvih psihičkih i zvučnih transformacija dok nas narativi koje ispreda na novom izdanju uveravaju da skorije nismo imali kauntatorku ovakvog kova i mašte u regionu. Instrumentacija na albumu je vrlo raznolika, a njena aranžerska smelost osebujna, te vredi istaći da je ovo jedan od najsavremenijih albuma elektronskih  fuzija koji su se ikada našli u balkanskom etru.

Planina i liturgična 3 liješa su možda najviše Grimes-ovski rejv u šumi, sa operatičnim huhukanjima Pi-Ptice i puhanja vetra. Mračna šuma kanališe orijentalni trans DCD i mistične mantre Lise Gerrard sa ukuleleom i tribalnim perkusijama. Anđeli, demoni, utvare, kraljevi i nenadertalke protagonisti su ovih ekstatičnih plesnih psalmova koji nas ponekad odvode u haotičnu i zajebaniju psihodeliju Alise sa druge strane ogledala poput El Anor koja zvuči kao posednuti Spiricom za hvatanje zvukova duhova iz šume na magnetofonskoj traci, preko kojeg se prelivaju hrapavi bitovi a u pozadini lupaju odsečni bongosi. B.C je, pak,  jedna od najranije komponovanih numera na albumu i epski metaforični narativ o duhovnom odrastanju katoličke opatice u samostanu, prožeta halucinantnim klavijaturama, ambijentalnim lupovima i progonjena zavijanjem ranjene životinje. Ivana Picek je sada “pametnija, mnogo starija” a album vas možda natera da se osmelite “u svijetu veselo hodati, ničeg se ne bojati”, pod uslovom da ste spremni da zavirite u egzorcizme mračne šume svoje duše. Jedno od najsmelijih izdanja godine. koje je u limitiranoj seriji izašlo i na vinilu koji možete poručiti preko Ivanine bandcamp stranice. Ne želite ga propustiti, časna mi lubanjska reč!

Marko Milićević

 

Pi na Facebooku / Bandcampu

 

Kezz

  Oko šareno

Sestra Ivane Picek po nabujaloj muzičkoj kosmogoniji, Tamara Ristić aka Kezz je, bez dvoumljenja, jedna od najnekonvencionalnijih kantautorki na savremenoj muzičkoj mapi Srbije. U njen muzički mikrokosmos nisu upisane nikakve zamišljene i umišljene small town amerikane, rok mučeništvo i hiperdepresivne tužbalice, a cela njena pojava prožima nas kao jedna velika muzička psihodelija i fak ju dosadnom, turobnom i klaustrofobičnom svetu koji nas okružuje. Futuristički folklor na plesnom podijumu, snažan glas, manipulisanje i majstorija sa looperom i vokalnim semplovima kao u stanju transa doveli su i do vrlo hrabre saradnje sa pančevačkim elektronskim producentom Pann+on-om, koja je spojila industrijalne bitove, ambijentalne i atmosferične plovidbe sa onostranim vokalnim izvedbama, lelecima i dekonstrukciji izvornog pevanja u tehno kontekstu, u okviru multimedijalnog projekta Vernae i na jednom od izdanja mesečnog događaja Live Soundtrack.

Ova muzička priča bez granica nastavila se sa kosmičkim hitom i obradom tradicionalne pesme Jovka Kumanovka u saradnji sa MKDSL-om (Tamara tvrdi da je najviše inspiriše izvorna muzika iz Makedonije i sa Kosova) koje je i dalje domaći zadatak za ovakve vrste muzičkih fuzija, te sa moroderovskom vrelinom diskoidne Zdenkesa finim štimungom Tamarinih metalofonskih zaboda  Spoj MKDSLa i Kezz nastavio se  i na njenom prvom istoimenom albumu, izdatom za Mascom records, koji takođe sadrži interpretacije izvorne muzike propuštenih kroz vodenicu Tamarine muzičke vizije, nekoliko starijih stvari sa nešto drugačijim muzičkim aranžmanima, a kulminira na sjajnoj traci Oko šareno sa zaraznom vokalnom mantrom i ekstatičnom produkcijom koju je teško svrstati u bilo kakve muzičke fioke kada je elektronska muzika u pitanju. Velika preporuka za Tamarine nastupe, pogotovo sa svim novijim muzičkim materijalom, aranžmanima i gostujućim muzičarima, kad vam se ukaže prilika, ne propustite!

Marko Milićević

 

Kezz na Facebooku / Soundcloudu

 

Tomislav

Blue Trigger

Hrvatska trip-hop skupina Tomislav, koju čine vokalistkinja Ksenija Ladić (živi i radi u Berlinu) i instrumentalisti Matija Vojvodić i Charlie Baldwin već neko vreme isporučuju najkvalitetniju ljubavnu poruku klasičnom bristolskom zvuku na našim prostorima. Ni ovde se nikako ne radi samo o još jednom pastišu, pa je njihov specifični senzibilitet utkan u ove melanholične elektronske epitafe koji su izvođeni uživo i na viđenijim festivalima, poput Electronic Beats i Soundwave-a. Na njihovom novom albumu Stones snimili su kolekciju usamljeničkih i emocionalno gravidnih pesama, donekle u bluziranom stilu Portisheada i Tricky, ali sa izraženom klavirskom elegičnošću i instrumentalnim minijaturama koje ih otiskuju u nekakve desete muzičke teritorije i sonične eksperimente.

Blue Trigger je najbliža spomenutim bristolskim uticajima, sa proganjajućim glasom Ladićeve i njenih fatalističkih i šaputavo džeziranih solilokvija, sintovskih orgulja i analognog doživljaja albuma koji je u jin jang odnosu sa mračnijom predispozicijom lirike izdanja. Gličastiji mikro bitovi i omamljujući ambijentalni sint pomaljaju se se na naslovnoj Stones, na koje se nadovezuju melanholične balade In my Arms i In the Middle , dok SQ zvuči kao zonirani instrumental koji bi mogli da zamislimo i kao matricu na nekom od albuma Bjork ili Radiohead. Iscrpljujuće, ljubavno anksiozne vizije sanjara i sanjarki sa mračnim predskazanjima, nalik postelji iz “plave kutije” lika Diane Selwyn iz filma Mullholand Drive, tematska su okosnica njihovog najzrelijeg i najkonzistentnijeg izdanja do sada i ful emocionalnog tobogana od prvog do poslednjeg minuta.

Marko Milićević

Tomislav na Facebooku / Soundcloudu

 

Tribute To Dead Gentlemen

You Lost the Music

Makedonski muzičar David Angelevski (prethodno u projektu Pikolomini) je spiritus movens projekta Tribute to Dead Gentlemen koji je nedavno izbacio EP za jednog od naših omijenih regionalnih izdavača, Sharla. Sve u vezi ovog izdanja je sofisticirano protkano finim vezovima romantizma osamdesetih, sa elegantnom i prefinjenom melanholijom Davidovog glasa koji sablasno tumara kao duh nekog drugog vremena kroz opustošene krajolike modernog sveta. To je možda najočiglednije u proganjajućoj (koža mi se uvek naježi kad je pustim) verziji jugoslovenskog evergrina, Devojke male, sa nekakvim futurističkim coldwave kabareom u kome Angelovski preko obrnutih lupova inkantira mantru “kad kiša pada ti si oblak sna..”, a na čije čari sigurno nećete ostati imuni. Ostatak albuma je podjednako eteričan u spoju inspirisanosti Scott Walkerovim naglim preokretom ka mračnijim i gotičkijim teritorijama na tranzitornom albumu iz 80ih, klavirski elegičnim baladama, kao i afinitetu ka Psychic TV fazi između sint i acid house senzibiliteta, ingraviranom sa mnogo finih detalja, subliminalnih ritam mašina i sintovskih horova. Jako dobar (novi) početak za ovog retko hipsersenzibilnog gospodina koji u svom povučenjaštvu lamentira, vivisecira i ekshavira nad iscepanim stranicama svog dnevnika u konfliktu buke sadašnjice i svojih idealističkih sanjarenja (in the shadow of so many storylines /it’s where you lost the music/ oh, why you lost the music)

Marko Milićević

 

Mammoth & Yashem

Atom

Indie elektronska etiketa Sharla nam na još jednom odličnom ovogodišnjem izdanju predstavlja solo projekat elektronskog producenta Nenada Tonkina, pod njegovim pseudonimom Mammoth & Yashem. Za razliku od njegovog prethodnog benda Bei The Fish, i kvalitetnog programiranja zvuka koji je povremeno spajao LCD Soundsystemovske i Junior Boys-ovske disco i funk evokacije sa sintastičnim zvucima 80ih, novi projekat je uronjen u potpuni drugačiji narativ koji implodira na četiri stilski veoma disparatne trake. Otvarajuća My Birthday is je pomalo reminiscentna na ohlađeni i futurističko intonirani lounge zvuk  sa početka milenijuma, a u kome se može čuti i semplovani glas Nataše Petrović. The First Step nastavlja u nešto drugačijem maniru, sa lepršavo melodičnim klavijaturama preko još malo zakulisno isprogramiranih retrofuturističkih ritmova. Molecular je diskretan povratak na retro rabljeni zvuk, 80e sa nastavkom u KLFu i Hakim Bey referencama, kao i telesniju, hedonističkiju muziku, dok je vrhunac izdanja Atom koja sa svojim arpeđima i kosmičkim tonovima zvuči kao da je izašla pravo  iz škole progresivne elektronike, berlinskog sinta i radioaktivnih izdanaka Kraftwerka.

Marko Milićević

Mammoth & Yashem na Facebooku

 

 Šuljo

Mogli

Slovenački producent Andrija Šuljić aka Šuljo već nekoliko godina je na samom tronu ekscentričnije i psihodeličnije bas i bit produkcije na ex yu prostorima, u društvu sjajnih imena kao što su Josip Klobučar i Blaž. Na krilima odličnog prvenca, Green Winter iz 2013., koji je ekspertski secirao instrumentalni hip hop, soul i gitarsku psihodeliju, na ovogodišnjem izdanju Scrap Metal otvara nam novu čakru i još više metastazira sa nepredvidljivim hipermuzikalnim fuzijama. Jedan od viđenijih MCeva iz mariborskog Tekochee Crew, na ovom albumu se pokazao kao lucidni aranžer vrlo svežih i nekonvencionalnih muzičkih sokova, nalik cutting edge zvuku NON i NAAF-ija, sa graničnim eksperimentisanjem trapa, footworka, i dosta apstraktnih i originlalnih zvukova (sa ovakvim razvojem događaja očekujem da će njegovo sledeće izdanje zvučati kao nekakav ludački tribalni eksperiment, nalik džungli u kojoj obitava šamanka JLIN).

Mogli je spoj kontradiktornosti koje vrlo zavidno funkcionišu kao celina – kosmički i futuristički arpeđi nalik nedavnim uratcima Kaitlyn Aurelie Smith i njenog minimalističkog folklora mešaju se sa geto trep basom, a vizuelna reprezentacija ove numere upućuje na Šulju kao (auralnog, i pomalo izgubljenog u bujici digitalnih oseta) dečaka iz džungle, Moglija, koji otriva neki novi i vrli sonični svet. Ovo izdanje na slovenačkoj etiketi Beton takođe je dostupno i u vinilnom obliku što je svakako odlična vest za istinske sladokusce i zaista potpuno opravdano u slučaju ovog izdanja koje gura granice kada se radi o ovakvom tipu muzike u regionalnim okvirima. Proverite i sjajni vizuelni album Scrap Metala na youtube kanalu.

Marko Milićević

 

Šuljo na Soundcloudu

Mika Technika

L I R

Novosadski elektronski mag Mika Technika kao ptica feniks trans-(e)migrira, menja agregatna stanja i konzistentno isporučuje jedan od najkvalitetnijih i najeklektičnijih opusa u istoriji srpske elektronske muzike. U prilogu te tvrdnje, teško je zamisliti da bi nekome odavle WARP majica sa slike bolje (pri)stajala. Ove godine nas je, pod pseudonimom Mikadroid već oduševio sa odličnim tehno izdanjem za banjalučki Parabola records, dok nam je na traci L I R podario savršeni nastavak njegovog prošlogodišnjeg hita L I F A E. Nemojte da vas zbuni naziv, u njegovoj muzici i dalje dominiraju epska pre nego li lirska raspoloženja (semplovana opera je, doduše, možda baš Kralj Lir) sa nešto manje maničnih i brzih bitova i brejkova, i sa više gličeva i dubinskih kor-ova (sic!), dok se nastavlja futurističko opelo i dekonstrukcija operske drame u elektronskom kaleidoskopu Mikinog A/V miksa. Sa masivno melanholičnim i svečano turobnim sintom po kome je nadaleko poznat, namesto gudačke sekcije, u klinču su se opet našli atmosferski rekvijemi i Autechre-ovski apstraktni brejstorminzi. Mika je jedan od istinskih poznavalaca i producenata IDMa na ovim prostorima, ali ova produkcija više vuče na eksperimente Venetian Snares i Frog Pocketa u okviru breakcore “razmrdavanja” ili razdrndavanja klasične muzike, na način i sa ishodom koji je istovremeno i cerebralan i emocionalan. I duša i tehnika (teKnika)!

Marko Milićević

 

Mika Technika na SoundclouduBandcampu

 

Warrego Valles

POW

Warrego Valles je jedno od drevnih rečnih korita Marsa i dokaz da je i na ovoj, “najmuškijoj” planeti nekada postojala voda. Projekat istog imena slovenačkih producentkinja Nine Hudej i Nine Belle, svakako je jedan od krunskih dokaza da ženska energija u tehnu, koji je i dalje većim delom decidirano muški klub (a još više u balkanoidnim mačo ušuškanostima), sve više nadire i budi se u osvešćujućoj muzičkoj priči koju su nam ove producentkinje skuvale. Aktivizam, subverzija i provokacija, na zvučnom i vizuelnom planu,  ključne su reči koje karakterišu WV. Prvi singl koji smo vam predstavili u okviru prvog semplera, snažna traka Hande Kader, posvećena je ubijenoj turskoj trans aktivistkinji istog imena, sa nezaboravnom, odzvanjajućom mantrom (“How many secrets can you take your grave”). Na POW nam predstavljaju svoju viziju beskompromisnog basoidnog tehna, sa halucinantnim spotom u kome je baletski igrač Tomaž Ivič zarobljen u (auto-represivnom?) kavezu dok se na vizuelnom planu odvija psihodelični rat jina i janga, Warrego Valles simbolike i ikonografije. Sve to kao podsetnik da je tehno suverena underground muzika sa političkom oštricom razlike i različitosti i da je elektronska plesna kultura nastala u marginalizovanim, afričkoameričkim i queer krugovima te da Warrego Valles pripadaju novoj generaciji tehno umetnica i umetnika koji na vrlo autentičan i hrabar način mogu da progovore o (kontinualno) turobnim manjinskim temama. Ako već niste, poslušajte Location Off, verovatno ništa slično nećete čuti ove godine.

Marko Milićević

 

Warrego Valles na Facebooku /  Soundcloudu

 

Random Logic

UniQ

Miha Klemenčić i Gregor Zemljič, pioniri slovenačnog tehna i ambijentalne elektronike, ove godine su se vratili sa izvanrednim izdanjem π koje se duže vreme krčkalo u njihovim privatnim odajama.  Sa jednim od najimpresivnijih opusa na ovim prostorima, koji datira od polovine devedesetih, novi album je korak dalje u rafiniranju njihove sofisticirane, minimalističke estetike sa jakim vizuelnim pečatom, neretko i u obliku audiovizuelnog albuma (često sarađuju sa filmskim i multimedijalnim umetnicima, poput Marka Peljhana). Matematičke reference i ikonografija rotirajućih krugova nas već polako pripremaju za jedno kompleksnije i nestandardno poliritmičko, nasuprot 4-4 tehno iskustvu. Uronjeni u analognu estetiku, sa ukusom za nepredvidljive ritmove, i zvučnu planetarijumsku kosmologiju koja se polako probija kroz ovaj plesni podijum, na Uni•Q su proizveli odista jedinstvenu traku koja se razvija u duhu najsuptilnijih izliva skorašnjeg berlinskog minimalnog tehna, sa retro dodirima rane elektronike i gruvičnijih, polako opkoljavajućih ritmova. Jedan od najvećih tehno favorita godine i hipnotična vivisekcija njihovog brzog svemira.

Marko Milićević

Random Logic na Soundcloudu

Bledi Boraku 

koha.4

Bledar Bledi Boraku je eksperimentalni/folk/post-rock muzičar i gitarista, koji se svirajući u raznim bendovima i projektima u Albaniji i Kosovu afirmisao kao veoma kreativna individua na koju će se tek računati u budućnosti. To je i dokazao samostalnim izdanjima a krajem prošle godine je izašao kratki film “Vrasësit e qenve” za koji je Bledi uradio kompletnu orginalnu muziku. Pod svojim imenom, 2015. godine na Kosovu snima svoje prvo izdanje, EP pod nazivom “Ftoji” da bi u martu ove godine za više net lejbla izdao svoj prvi album pod nazivom “Tha”.

Ovaj album bismo mogli podeliti u dve sekcije. Prvu čini kompozicija “Koha” (“Vreme”) podeljena u četiri dela dok drugu čine minijature sa uglavnom više folklornom orijentacijom, koje su, kako i njihovi nazivi govore (“Hyrje” {“Ulaz”}, “Ndalese” {“Zaustavljanje”} i “Dalje” {“Izlaz”}) tu da bi nas provele kroz vreme (kohe). Hyrje je orijentalna uvodna kompozicija obogaćena transcedentalnim zvucima ouda. koha.1 je melanholični ali i ritmički početak u vremensko putovanje. Na prvoj pauzi (Ndalese_2) nas opijaju zvuci flaute da bi se u koha.2 vratili gitari i sintisajzeru dobivši odličan post-rock inspirisan orijentalnim zvukom i melodijama. Ndelese_2 nas uz akustičnu gitaru i mističnu melodiju sinta uvodi u najdužu pesmu na albumu koha.3 koja u svojih četrnaest minuta kao da je sastavljena od osam pesama u čijem se nizu mogu čuti od mekanih rifova gitare ukrašene ženskim vokalom preko distorziranih drone delova i terenskim snimcima darbouke do laganog post-rock deonica, industijalizovanih sintova i upliva u ambijentalnu završnicu praćenu voice over-om. Ndalese_3 je najkraća pesma na albumu dobijena eksperimentisanjem zvukova i melodija kao i ritma kroz razne filtere da bi posle nje usledila poslednja pesma vremena, koha.4, najmirnija i najambijentalnija pesma iz ove celine, praćena sporim melodijama violončela i ukrašena zvucima klarineta te na samom kraju dobijamo miran i harmoničan epilog ovog zanimljivog instrumentalnog i sinematičnog albuma.

Predrag Karanjac

Bledi Boraku na Facebooku / Bandcampu

 

Sava Marinković

Through the Air

Sava Marinković je muzičar iz Pančeva, gitarista čiji se muzički opus rasteže od ambijentalne muzike, post rock-a, elektronike i slobodne improvizacije. Nakon prilično zapaženog albuma Nowhere Near koji je Marinković izdao u februaru 2013. za italijanski lejbl Acustronica, krajem maja ove godine Sava nas je obradovao novim samizdatim albumom “Through The Air” na kojem je uspostavio kompletno autorstvo odradivši celokupan posao od ideje do postprodukcije.

Album otvara lagana i nenametljiva Silent Forest koja predstavlja harmonički protok zvukova šumskih dubina. U drugoj To The Stars And Above posle pitkog početka u drugoj polovini pesme dobijamo carpentersku misteriju praćenu distorziranom gitarom. Treća pesma nazvana po planini Tian Shan predstavlja najmirniju i najsporiju pesmu na albumu u kojoj imamo utisak da je neko skroz usporio tempo dobivši savršeno razvučen ton u kojoj je Sava gitarom gotovo dobio zvuk ljudskog glasa. Naslovna “Through The Air” takodje počinje mirnim gradivnim tonovima koji se pretapaju kroz ceo album da bi od sredine pesme počeo da improvizuje i da se igra na gitari, kao da dočarava zvukove kapljica kiše u letnje praskozorje. Album se završava nokturalnom Night Sky From Our City koja ispunjava sve standarde pravog dark ambienta ukrašena zvukovima koji podsećaju na jezive zvončiće provučene kroz filtere. Album se vrlo lako može gledati i kao celina koja nas tera da utonemo u njega i svakim sledećim slušanjem spoznamo neke nove širine i dubine ove lične priče.

Predrag Karanjac

Sava Marinković na Bandcampu / Soundcloudu

 

The Monk by the Sea

Sunset

Možda se radi o fantastičnoj slučajnosti, ali ex yu prostori nikad nisu pomanjkali sa svojim uzorkom kvalitetnih gitarista koji pristupaju svom instrumentu na atmosferski i ambijentalniji način. Od melanholičnih post-rockerskih putovanja, preko ekstaze shoegazerske buke natopljene u reverbu, dronova i tonova razvučenih do beskraja, i raznih teksturalnih eksperimenata, imena poput Marka Jevtića (Ponton), Vukašina Đelića (Woo), gorespomenutog Save Marinkovića ili Martina Georgievskog (Post Global Trio) osvetlala su spektre ovih intimnijih i nežnijih strana gitarskih sazvučja.

Hrvatski gitarista Ivan Ujević je možda i najaktivniji protagonista ovakvih muzičkih tema, sa estetikom koja je uronjena u romantizam ambijentalne muzike u istoj liniji u kojoj operišu Brian Eno i William Basinski, a koja je naišla i na odličnu recepciju u njegovim Soundcloud krugovima. Treba spomenuti da je nedavno došlo do saradnje između Ivana i Save Marinkovića u akustično-ambijentalnom izdanju na par traka koje možete preslušati na soundcloudušto mi vraća optimizam u ovakve spojeve i mogućnost daljih približavanja i razbijanja granica u regionalnim okvirima.  Naziv samog projekta je inspirisan uljanom slikom nemačkog romantičarskog slikara Caspara Davida Friedricha, a kao da i najbolje oslikava prirodu palete boja kojima se Ujević služi u pocrtavanju harmoničnih i rajskih eskapada kojima ova muzika zaista obiluje. Na Sunset, traci sa njegovog ovogodišnjeg izdanja And there was light, Ujević se dalje otiskuje na svoju izolacionističku obalu i nastavlja sa svojom prosvet(l)iteljskom delatnošću usamljenog zen monaha u svetu (odbačene) lepote, sa liričnim, reverbovanim gitarskim tonovima kojima se pridružuju zvukovi nalik procesiranim zvonima u drugoj polovini trake. Lepota i elegija svetlucavog morskog sutona za kraj, i jedna od najlepših tema TMBTS.

Marko Milićević

The Monk by the Sea na Soundcloudu / Bandcampu