Folk u 21. veku, sa svojim izazovima i (ne)ograničenjima. Folk kao slobodna improvizacija, kontra(i multi)kulturna delatnost, elektronski futurizam i avangarda. Folk kao semplovana lektira muzičkih baština uz koji se pleše na drugačiji način. 

Univerzalne emocije, novi zvučni pristupi, sakralne pesme bliske srcu uronjene u eksperimentalne amalgame i opijume. 

Ova izdanja iz paralelnog ex-yu folk univerzuma recenzirao je i kompilovao Marko Milićević.

 

1. Širom – I Can Be a Clay Snapper (Tak:til)

Slovenački trio Širom opisuju svoju muziku kao “folk iz paralelnog univerzuma”, a na njihovom drugom albumu I Can Be a Clay Snapper zamešateljski otklanjaju i najmanju insinuaciju da bi se u njihovom slučaju moglo raditi o samo još jednom dobro usviranom “world music” ansamblu. Proširujući opseg zvukova sa samospravljenih instrumenata i fantastičnog instrumentarijuma sa njihovih globetrotting avantura (instrumenti iz Indije, Maroka, Malija, Grčke, apalačijanska bendžo fiksacija…) spajaju ih u jedinstveni amalgam muzičkih tradicija i intimnijih  reapropriranja i asambliranja.  Lepota izolovanih slovenačkih pejzaža odražava se se u meandriranju muzike koja je donekle bazirana na elegantnoj repeticiji kamernih postrock ansambala a zatim impregnirana folklornim i izmaštanim privatnim motivima. Samo Kutin i Ana Kravanja su zajedno sa Iztokom Korenom pretočili svoja improvizatorska iskustva u veoma uzbudljivo i nepredvidljivo štivo koje je ova muzika izatkala. Maštovito, veoma sadržajno i hipersenzibilno – ovaj album je možda i ponajviše redefinisao način na koji smo slušali nove folklorne fuzije koje su spajale muzičku prošlost i budućnost sa univerzalnim emocijama. Slušati širom otvorenih ušiju sa Širom je vrisak radosti.

 

2. Zeitkratzer / Svetlana Spajić / Dragana Tomić / Obrad Milić – Serbian War Songs (Karlrecords)

Najambiciozniji (i najuspeliji) muzički eksperiment na temu folklorne avangarde već godinama unazad na regionalnoj sceni, Serbian War Songs je konceptualni album koji je spojio muziku berlinskog ansambla za savremenu muziku i modernu kompoziciju Zeitkratzer i lokalne pesme iz prvog svetskog rata koje su interpretirale srpske vokalistkinje Svetlana Spajić i Dragana Tomić kao i guslar i diplar Obrad Milić. Masovnog zamaha u tonu, rangu interpretacija i raspoloženja, i sa neretko epskim aranžmanima, Serbian War Songs rekapitulira bitan deo antifašističke tradicije i trusne (kao i uvek aktuelne) istorije stradanja i žrtvovanja na našim prostorima. Subverzivno pretačući lekcije iz istorije svetog grala zapadnjačke muzičke avangarde, buke, atonalnosti i repeticije u koloplet artiljerije turobnih, dramatičnih i šokantnih zvukova sa lepotom vokalnog minimalizma i izvornog, polifonog pevanja, ovaj album već sada zvuči kao nešto o čemu će se u godinama koje dolaze i dalje (pre)priča(va)ti.

 

3. Pi – ☠ (časna lubanjska)

Prvosveštenica ex-yu avangardnog folka, Ivana Picek se u 2017.-oj preobratila u novu i još kriptičniju muzičku ličnost pod pseudonimom Pi. Šuma u kojoj je obitavala je u međuvremenu postala mračnije, konfuznije i introspektivnije poprište svakakvih psihičkih i zvučnih transformacija ; ekscentričnosti se nižu na albumu na kome se sudaraju Grimes-ovski rejv u šumi, operatično huhukanje Pi-Ptice, orijentalni trans DCD i mistične mantre Lise Gerrard sa ukuleleom i tribalnim perkusijama, haotična i zajebanija psihodelija Alise sa druge strane ogledala i nezaboravni, epsko metaforični narativ o begu katoličke opatice iz samostana. Bilo bi posve malodušno etiketirati ovo ostvarenje Pi kao nekakvu hipstersku atrakciju ; instrumentacija na albumu je vrlo raznolika, a njena aranžerska smelost “frikfolkerski” osebujna, te je nemoguće prenebregnuti činjenicu da je ovo možda i najsavremeniji i najkreativniji kantautorski album koji se ikada našao u balkanskom etru.

 

4. Darla Smoking – Big Bug (Kapa)

Darla Smoking je najnoviji projekat slovenačkog bubnjara Jake Bergera (Brgs) kojem se pridružio elektronski producent Nac da nam zajedno omađijaju uši sa jednom od najintrigantnijih muzičkih fuzija u prethodnoj godini. Duo polazi od duba i bas gitare kao zajedničke tačke komunikacije i na svakoj od šest numera ga revitalizuje i proširuje mu opseg delovanja kroz sijaset maglovitih inkorporacija tradicionalne muzike i pevanja, nekakvih panetničkih halucinacija ili čini za kiber doba koje nam odašilju iz njihove duboke (ali ne i neprohodne) zvučne šume. Na Big Bug nas polako uvode u svoje subverzivne monastičke krugove i svečanu atmosferu folka i duhovne muzike, a potom nastavljaju sa psihodelično čiliranim folklornim plesovima, arabeskama, orijentalnim ritmikama i grčkom muzikom, predstavljajući nam vibrantnu i svežu, (post)globalno osvešćenu muziku 21. veka koja vas svakako neće ostaviti ravnodušnim/om.

 

5. Tovariš Strmoglavljen – Bioakustika Ekoelektronika 

Postoji nešto neodoljivo inspirativno u vezi Martina Ukmara, glavnog protagoniste slovenačkog projekta Tovariš Strmoglavljen. Ponekad se čini kao da je psihodelični folk iz Slovenije, najbolje oličen kroz rad ansambala kao što je Sedmina, pronašao svog najprogresivnijeg naslednika u Ukmaru, na isti način na koji su raznoliki američki kolektivi poput Tower Recordings i MV & EE with the Bummer Road vivisecirali slobodne strukture folka i bluza u okviru džemujućih ekscesa neo-kontrakulturnog “New Weird America” pokreta, nadovezujući se na svoje prethodnike iz minule ere.  Tovariš uspeva da utka i pomalo evropskih folk uticaja u ove haotične improvizatorske tokove, pored svojih uvek opijenih vokala i zvukova samospravljenog elektronskog instrumenta strmoglaveca a na albumu mu se pridružuje i violinistkinja Nastja Janžeković ; odolevanje dosadi i depresiji savremene civilizacije je na nivou, a hajlajtovi su dobrano stondirana i antisistemska Smisel Sistema i inkantacijski solilokvij, interpretacija pesme grčke pesnikinje Safo, epska tema Asteron Panton Kallistos. Poslušajte jedan od zasigurno najpsihodeličnijih muzičkih projekata koji se mogu čuti na na ex-yu području u ovom trenutku.

 

6. Dunja Knebl – 33 balade

Hrvatska folkorna vila Dunja Knebl je, posle 14 albuma pretežno međimurskih i zaboravljenih narodnih pesama, izdala jedan od svojih najambicioznijih i najkompleksnijih albuma do sada. Teme su i dalje nabijene snažnim emocijama i melanholijom, dok je produkcija neretko vrlo uzbudljiva i savremena. Pored Dunje i njene gitare, producent Hrvoje Nikšić zadužen je za neke od upečatljivijih atmosferskih aranžmana na melotronu, a Kim Burton se pridružuje na električnom klaviru na Konjskoj Konjarici koja zvuči kao klasični ambijentalni/ art pop iz 80ih. Elegični weltschmerz provejava iz Dunjinog opusa i trubadurstva koje je orijentisano oko priča o zabranjenim i nesrećnim ljubavima, tragičnim ishodima fatalnih strasti, pričama iz davnih vremena koje se i dalje ponavljaju a koje je ispevala sa bezvremenim zamahom. Iako Dunja tvrdi da je mali broj ovih balada sa hepiendom, njen uvek empatijski glas i ovaj prekrasni album figuriraju kao optimistički kontrapunkt takvom (muzičkom) raspletu.

 

7. Mario Batković – Mario Batković (Invada)

Virtuozni harmonikaš Mario Batković nam na svom istoimenom albumu proširuje svest o mogućnostima ovog, na našim prostorima često trivijalizovanog i nepravedno zapostavljenog instrumenta. Ovo vrlo dinamično i živahno ostvarenje spaja suštastvenu energiju i dramatičnost folklorne muzike, elegantnost klasične muzike i kinematičnu ritmičnost klasičnog minimalizma. Instrumentalno trubadurstvo varira od reminiscencija na melanholične mediteranske pesme do srednjovekovnih madrigala, dok se smenjuju furiozni minimalistički i maksimalistički pasaži koji ponekad skliznu u atmosferične dronove (Desideii Patriale) ili teksturalne eksperimente ; ponekad stičemo utisak kao da Yann Tiersen svira kroz Philipa Glassa, ili Miss Murgatroid kroz Lubomyra Melnyka. Album je izdat za lejbl Invada koji je pokrenuo Geoff Barrow, instrumentalista benda Portishead.

 

8. Mora – Neuma (Trajbal Rajder)

Glavni čovek niške etikete Trajbal Rajder, Nenad Tasić (Paydo Komma, Make It Last)  versatilan je muzičar koji je tokom svoje karijere šetao elektronskim žanrovima poput trip hopa i dubstepa, usput gradeći, često sa odabranim saradnicima, autentični zvuk i izraz svojih projekata, od kojih je najnoviji MORA (ponegde stilizovana kao MORΔ, u duhu witch house / newbreed estetike). Na albumu Neuma imamo dobrodošao zaokret prema integraciji lokalnog u finu smesu savremenih uticaja sa globalne muzičke scene – spoj etno i eteričnog zvuka sa elementima post-dubstep, d’n’b, drag ili čak noise elektronike u aranžmanima koji su potpuno 2017, a posebnu draž čini to što etno partije nisu semplovane – bubanj, bas, perkusije, saz, frula, sve zajedno upleteno u metež semplova i sintetičkog gruvanja.

 


FOLK > CLUB


1. Kezz – Kezz (Mascom)

Tamara Ristić nastavlja da figurira kao jedna od najnekonvencionalnijih kantautorki na savremenoj muzičkoj mapi Srbije. Futuristički folklor na plesnom podijumu, snažan glas, manipulisanje i majstorija sa looperom i vokalnim semplovima kao u stanju transa i okrenutost lokalnim inspiracijama pre no raširena fascinacija americanom okosnica su i njenog prvog istoimenog albuma za izdavača Mascom. Na istom se pridružuje kantautorkama poput Lide Husik ili Heather Duby koje su svojevremeno šurovale sa viđenijim klupskim producentima – u njenom slučaju to je MKDSL sa kojim ima niz stelarnih saradnji ; obradu tradicionalne pesme Jovka Kumanovka , te moroderovsku vrelinu diskoidne Zdenke, a koja se nastavila i na ovom albumu sa interpretacijama izvorne muzike propuštenih kroz vodenicu Tamarine muzičke vizije, nekoliko starijih stvari koje je snimila sa nešto drugačijim aranžmanima, i kulminacijom na sjajnoj traci Oko šareno sa zaraznom vokalnom mantrom i ekstatičnom klupskom produkcijom.


2. Stanisha – Hey Gypsy

Staniša Krstić je novosadski producent i DJ koji je možda i najduže u zamešateljskim vodama etničkih i multikulti zvukova u okviru deep house produkcija ; od početka dvehiljaditih traje njegovo istraživanje progresivnih house zvukova i bliskoistočnih fuzija koje je dovelo i do saradnje sa Vidom Marjanovićem na albumu “Samsara” i libanskim house producentima Rabihom Rizkom i Wassimom Younes-om, koji su takođe i polaznici njegove online muzičke škole Vesela nota. U 2017. je, pored velikog broja traka na njegovom soundcloud profilu izbacio i dugometražni album Hey Gypsy na kojem su Djivan Gasparian i majstori jermenskog duduka i dalje veliki uticaj, ali su u miksu usemplovani svakakvi instrumenti, perkusije i vokalne inkantancije, dok se odmotavaju narativi o drevnim civilizacijama, putujućim karavanima, muzičkim nomadima i sufi misticima, u sakralnim pesmama bliskim srcu prevedenim u klupsko plesno iskustvo.

https://soundcloud.com/stanisha/hey-gypsy-full-album-in-the-mix

 

3. Estray – Follow the Sun

Vid Marjanović je još jedan world-ethno house producent sa naših prostora ; u 2017 je nastavio putovanje svetskog putnika ali i putovanje svog muzički nesputanog i slobodnog duha i opet podelio sa nama fokusirane, relaksirane i poniruće energije u svetu koji je sačinjen od pažljivo odabranih zvukova. U savršenom nastavku albuma Samsara, ovogodišnjem javljanju na kultnoj etiketi “Lump” spojio je melose sa Bliskog Istoka na solo izdanju Follow the Sun, a u međuvremenu izbacio i par remiksa klasika indijske muzike (u rasejanju), sitaristkinje Anoushke Shankar i vokalistkinje Sheile Chandre. Kao highlight se izdvojio singl Mejida, duboko melanholična traka koja spaja nešto atipičnije i acidičnije bitove i ritualne sintove, bar kada se radi o Estray-evim prethodnim produkcijama, sa elegičnim zvucima i melodijama duduka koji govore bar 100 jezika. Ljubav, rispekt  i duboko osluškivanje u zvučnoj formi i na plesnom podijumu, šta više možete da poželite.


4. Fokus – Palms in my Backyard

U Popscotch intervjuu sa Ivanom Andrijaševićem aka DJ Fokusom mogli ste pročitati više o ovom talentovanom producentu iz Zaječara koji je već dosta godina na sceni, i za koga važi polisa misli globalno a deluj lokalno. Stoga ne treba da nas iznenade Fokusova muzička putešestvija bez granica, i sposobnost da u sredini u kojoj deluje pretoči semplerska iskustva iz ovih svojih mentalnih putovanja, obogaćujući ponudu žanrova kao što su dub i drum and bass sa novijim senzibilitetom. Na prošlogodišnjem izdanju Palms in my Backyard pozabavio se kolumbijskom kumbijom, plesnim stilom koji se prvobitno proširio iz ove južnoameričke zemlje na ceo kontinent, a u poslednjih par godina doživljava pravi bum na globalnoj sceni, zahvaljujući producentima i bitmejkerima koji je uspešno mešaju sa svim mogućim muzičkim sokovima. Ivan nam na ovom albumu isporučuje njegovo viđenje ove tropske i potencijalno utopijske plesne muzike nastale u spoju afričkog nasleđa i indigene instrumentacije južnog kontinenta kao i instrumenata evropskih kolonizatora, meša džangl, rege i kumbijastični bas, a u Amazonico vivisecira psihodeličnu kumbiju koju jako dobro u poslednje vreme digitalno reinkarniraju i Animal Chuki.