Fotografije : Igor Bartolec
Ako vam se nekad učinilo da, dok prolazite ulicom Vojvode Bojovića, osećate zvuk, ali niste sigurni da li ga čujete, onda ste verovatno prisustvovali fenomenu zvanom “Veče dron muzike”.
Naime, jednom mesečno, u omladinskom centru CK13, priređuje se javno emitovanje snimaka i živo izvođenje muzike koja se može podvesti pod odrednicu “dron” (eng. drone).
Kao i većinu muzičkih termina, ni ovaj nije lako univerzalno definisati, budući da je reč o odrednici koja se, gotovo ravnopravno, koristi kako bi se imenovala specifična kompoziciona tehnika ili postupak i kao naziv žanra, odnosno, vrste muzike.
Kao tehnika/postupak, dron je blizak pojmovima ison, bordun, fon, pedal, orgelpunkt, organum itd. Iako nije reč o sinonimima, zajedničko im je to što se svi pojmovi odnose na duge, neprekinute (retko prekidane, izdržane) zvukove koji se, u zavisnosti od vrste muzike koriste kao intonacija (vizantijska muzika), kantus firmus (gregorijanska muzika), tonalni oslonac pri motivskoj razradi i/ili improvizaciji (“klasična” muzika) itd. U našoj narodnoj muzici, između ostalog, postoji u gajdaškoj tradiciji kao sastavni deo instrumenta, a brojni su primeri iz neevropskih zemalja gde dugi, trajući zvukovi imaju značajnu ulogu (Indija, Kina, Mongolija, Rusija itd.). Tako, može se reći da upotreba ovih zvukova zavisi od konteksta, a uz (bez)brojne tembralne varijacije, jedino zajedničko im je što traju duži vremenski period uz manje promene koje ne dovode u pitanje to da je reč o istom zvuku.
Svakako jedan od najznačajnijih poduhvata početkom XX veka za afirmaciju zvuka nasuprot tonu jeste rumorizam Luiđija Rusola koji je elektronskim uređajima proizvodio kompozicije najčešće kolažnog tipa, sačinjene od buke intonarumorija i tonova klasičnih instrumenata. Pored njega, značajno je pomenuti i sovjetske autore Arsenija Avramova (Гудковая симфония) i Aleksandra Mosolova (Завод: музыка машин), koji su imali svoje istomišljenike i u drugim evropskim zemljama u međuratnom periodu. Posle Drugog svetskog rata, sa ekspanzijom elektroakustičke muzike, stvorili su se uslovi da se proizvode zvukovi koji su potpuno pod kontrolom čovekove volje, ali nezavisni od njegovih fizičkih mogućnosti kao svirača, te je u fokus mnogih autora došlo trajanje i percepcija promena sonornih kvaliteta (sintetičkih i/ili snimljenih) zvukova u vremenu.
Kao vrsta muzike, termin dron se relativno skoro počeo upotrebljavati. U američkoj literaturi se obično smatra podvrstom minimalizma i vezuje za stvaralaštvo La Monte Young-a i njegovu grupu “Pozorište večne muzike” (Theater of Ethernal Music), koja je imala velikog uticaja na stvaraoce tokom šezdesetih godina, kao što su Pauline Oliveros (Deep listening), Karlheinz Stockhausen (Stimmung), Eliane Radigue (L’Île Re-Sonante), Charlemagne Palestine (The Spectral Continuum Drone Machine), Yoshi Wada (Lament For The Rise And Fall Of The Elephantine Crocodile) itd. Prema nekim mišljenjima, drone je blizak i ambijentalnoj muzici, a sa njim se mogu dovesti u vezu segmenti stvaralaštva grupa Tangerine Dream, Velvet Underground (John Cale), Faust, Can, Captain Beefheart itd. U našoj muzici doprinos ovoj vrsti stvaralaštva dali su Josip Slavenski, Erne Kiralj, Miroslav Miša Savić, Vladan Radovanović, Ljudmila Frajt itd.
Dron se danas najčešće vezuje za elektronski i/ili gitarski zvuk koji figurira na eksperimentalnoj sceni, a simbolizuju ga bendovi Sonic Youth, Sunn O))), Merzbow, Boris, itd.
Organizator i domaćin ovih večeri, Danilo Šainović, navodi da je dron muzika “zvuk zemljotresa, zvuk šaputanja, zvuk kiše, zvuk disanja, zvuk usporenog trenutka, kreketanje žabljeg hora, blejanje, meketanje, rikanje, žubor potoka, zvuk drveća, zujanje klime, brujanje motora, šuštanje aluminijumske folije, zvuk elektriciteta, roj insekata, krčanje stomaka, predenje mačke, zvuk nebeskih tela, zvuk olujnog vetra, zvuk poljskog požara – preoblikovan u muzičko umetničko delo.” Samim tim, njegov izbor muzike uključuje gotovo sva gore pomenuta muzička područja, uz česte žive nastupe lokalnih izvođača. Kaže da izbor snimljene muzike pravi tako što pretražuje sajtove sa torentima na osnovu literature i sopstvenog uvida u muziku koja se može podvesti pod ovu odrednicu.
Tok dron večeri se obično sastoji od reprodukcije nekoliko kompozicija različitih usmerenja i vremenskih perioda iz kojih potiču, uz pauze – koje su neophodne – budući da je zvuk u prostoriji veoma glasan, što je sa druge strane jedan od preduslova za opažanje nijansi na kojima ova dela počivaju. Nakon toga obično sledi live act, koji je, kao i repertoar snimljenih dela, odabran iz različitih muzičih svetova, povezanih sa ovakvom vrstom izraza.
Do sada su živi nastupi uključivali, pored izvođenja na uobičajenim muzičkim instrumentima (elektronskim i akustičnim), i zvučno-vizuelno-kulinarske performanse, kao i zvukove “pravih” mašina (motornih testera, usisivača, bušilica itd.), a za potrebe ovih večeri je napravljen i jedan generator zvuka, nazvan “Trutozvuk” (eng. drone takođe znači i trut).
Isprva, događaj je bio koncipiran slično koncertima muzike “za traku” (kakvi su bili česti u vreme ekspanzije elektroakustičke muzike), ali su se vremenom izdvojila dva bloka, kako su živi nastupi postajali redovni.
Tokom jedanaest dron večeri, publika se intenzivno uvećavala, te je od šačice ljubitelja, broj stalnih posetilaca narastao dovoljno da je počeo da uključuje i poznavaoce drugih srodnih žanrova, kao i širu publiku koja je na ovakvoj večeri pronašla prijatan ambijent koji nije nužno u vezi sa “samom” muzikom.
Drone “kuhinja” u okviru večeri dron muzike
O sopstvenom porivu, organizator navodi: “Motivacija za organizovanje se menjala vremenom. Na početku je to bila želja da omogućim grupno slušanje ove vrste muzike na mestu koje ima kvalitetno ozvučenje i mogućnost da muzika bude vrlo glasna. Kasnije kad sam uveo koncertni deo, i video da ljudi hoće da sviraju, komponuju, prave dron instrumente, i sa druge strane, da ljudi hoće da dođu da slušaju, vizija dron večeri se promenila i motivacija je eksponencionalno porasla. Sada je dron veče mesto ne samo slušanja snimaka dron muzike, nego i mesto stvaranja i udruživanja, pa i mesto zabave i druženja, mesto zajedništva.”