Svemirko je emo-macho, ponekad uravnotežen, a ponekad avangardan spoj sintetizerskih snova i mekih gitara, i trenutno jedan od najpopularnijih bendova mlađe generacije, čemu svedoči i uvek dobra atmosfera na rasprodatim koncertima u regionu. Uoči velike žurke koja se sprema na njihovom koncertu u klubu Drugstore, gde će im podršku pružiti naša kantautorka i čarobnica loopera Kezz naš stalni saradnik Predrag Karanjac popričao je sa osnivačem benda, Markom Vukovićem.
Za početak, koje je neko tvoje poimanje muzike?
Muzika je za mene, rekao bih gorivo života, uvek je za mene predstavljala nešto posebno. Sve što gledam u svom životu gledam kroz muziku, odnosno gledam kroz perspektivu muzike, za mene je to jednostavno gorivo života i nemam tu šta puno reći.
Ti si pokrenuo ceo ovaj projekat, bio si one-man projekat, pa si posle dodao bend za lajv…Sve je počelo tako što si napravio dve-tri demo pesme, sam…
Sve sam, svaka pesma Svemirka koja se može poslušati, to sam sve ja osobno snimio, miksao i sad sam na tome zaradio i master.
Svemirko je uvek trebao biti bend. Ja sam morao načiniti taj prvi korak. Jako je teško imati bend, zato što ljudi traže neke rezultate i dobrobiti od samog bivanja u bendu u jako kratkom roku i ljudima se ne da ulagati truda bez nekog rezultata i zato se puno benda raspada brzo i zato sam ja odlučio da ću napraviti prvi korak i da ću omogućit da se te pesme vrte negde, ali uvek je bio zamišljen kao bend.
U muzici su evidentni uticaji iz 80-ih, ali koji su vam konkretniji uticaji i šta je to što vi najviše volite da slušate?
Ma gle, da ne bi ljudi imali krivu percepciju, ja ne dođem za komp i kažem da treba da napravimo neku stvar kao klasik iz 80-ih. Volim raditi takvu muziku, jednostavno za mene to tako funkcionira. Ja volim takvu muziku slušati i volim je raditi i na kraju krajeva to je apsolutno nebitno. Bilo koja pesma Svemirka se može izvesti u bilo kojem aranžmanu i može zvučat drugačije i taj eighties feel je samo završni lejering pesme. To se samo ovde kod nas u ex-Yu prostoru spočitava i prebacuje ili hajde da kažemo daje naglasak da je to kao neka retro muzika, i realno ako ćemo tako gledati pa jedno 80% američke i svetske muzike ponovo vuče inspiraciju ili zvuk iz 80-ih, Mogu spomenuti recimo artistu kao što je Toro Y Moi recimo. Nisam pročitao nijednu recenziju na Pitchfork-u ili bilo gde gde mu je neko spočitao na bilo kakav način da je to neka eigthies muzika a što osećam da se ovde radi, ali napravićemo mi treći album koji neće biti nimalo eighties i svejedno će biti prejebeni i onda mislim da neće biti potrebe da se to uopće spominje.
Da li na sceni postoji još bendova koji su slični vama? Moram da primetim da i u Srbiji ima sve više projekata i sve više novih ljudi koji vuku na ovaj zvuk.
Postoji čak dosta bendova koji rade sličnu muziku kao i mi, imaju slične svetonazore i mi ćemo uskoro to objediniti na jednom izdanju preko naše etikete više manje zauvek, gde ćemo okupiti sve artiste sa kojima mi mislimo da trebamo biti na toj kompilaciji i verujem da će kroz neko vrijeme uhvatiti neku popularnost među svima kojima se sviđa Svemirko i koji imaju afiniteta prema takvim stvarima, tako da možete uskoro očekivati više ovakve muzike i više ovakvog zvuka. Nije da smo mi izmislili nešto novo, možda smo dali hrabrosti nekim ljudima da se ne ustručavaju da rade ono što vole bez obzira na posledice i ako mi možemo služiti kao primer i čemu to je da ne treba imati straha da bi se radilo ono što se voli.
Na Zapadu su ipak dosta popularniji bendovi koji rade muziku iz tog miljea…
Ma to je jedan sasvim drugi svet, mi se uopće apsolutno ne možemo uspoređivat sa tim. Ovde se borimo sa nekakvim dinosaurima koji se već 20, 30, 40 godina ne žele skinuti sa scene i ne daje se prilika, kužiš, nikom drugom. To je lobi i oni drže izvođače, drže lejblove, drže radio postaje i na kraju krajeva drže te agencije koje se bave prikupljanjem kojekakvih autorskih prava, i jako je teško ići protiv toga ali ako imaš dovoljno ljudi to nije toliki problem, to se može razbiti bez beda.
Kakav je prijem publike u Zagrebu? Da li je istina da ste popularniji u Sloveniji i Srbiji nego u Hrvatskoj i zašto misliš da je to tako… ima malo od one da je u svom selu uvek najteže uspeti?
Pa, ima i toga ali mislim da je najveći problem u tome što se ljudi u Hrvatskoj ne znaju toliko opustiti kao ljudi u Srbiji pogotovo, ali i u Sloveniji. Mislim, glupo je generalizirati, svaka svirka je drugačija ali ovako iz nekog našeg iskustva te neke svirke koje se pamte i koje su nam bile u kao nekom top 10 što se tiče gigova općenito su uvek bile svirke iz Srbije, mada evo svirali smo i u Rijeci i bilo je odlično, u Zagrebu ovaj poslednji koncert odličan, tako da je možda to samo neka trenutna opservacija i da će se to promeniti kroz vreme ali uvek nam je drago doći svirati u Srbiju i uvek nas super prime gde god došli.
Pošto pevate na maternjem jeziku, da li si mišljenja da biste, ako bi prešli na engleski imali više globalnog uspeha?
Pa, kad bi hteli da se bend raspadne i da ne sviramo onda bismo pevali na engleskom a pošto želimo da taj bend živi i pošto je meni osobno lakše da stvaram na domaćem jeziku, što se tiče tih kitica, strofa i zanimljivih reči koje ljudi vole, nema nikakvog smisla da to radimo na engleskom, što ne znači da to nikad nećemo napraviti ali u trenutnom stanju i vremenu nemamo nikakvog plana za engleskim i mislimo da bi to bio apsolutno krivi potez.
Za kraj hajde da još nešto kažemo o budućnosti, u kom pravcu će ići treći album, ako već sad možeš govoriti o tome?
Pa ne znam, sad ću se prvo malo dobro odmoriti od muzike. Drugi album je počeo da živi, to neka se sad vrti. Biće nekih dueta ali dve godine od sad neće izaći nekakav novi album jer jednostavno je potrebno vreme za predah.
Svemirko na Fejsbuku
Svemirko na Bandcampu