Posle par meseci pauze predstavljamo vam prvi ovogodišnji sempler naših omiljenih traka iz ex-yu elektronskog undegrounda. U prvom delu semplera pokrivamo muziku koja je izašla u okviru LP, EP ili singl izdanja u prva tri meseca ove godine. Osvrnuli smo se na sveže klupske tendencije, dok u nastavku liste istražujemo sintisajzerske crossovere, ambijente i dronologiju, minimalizam i eksperiment.
Uvek smo otvoreni za nove saradnike/ saradnice, a možete nam poslati vaša izdanja na preslušavanje na mejl popscotchradio@gmail.com.
Sempler su sastavili Marko Milićević, Predrag Karanjac i Nikola Vitković.
Share & Enjoy!
C L U B / redefinisanje plesnog podijuma
Warrego Valles – Botox (Botox, Kamizdat)
Nina Hudej i Nina Kodrič, članice ljubljanskog projekta Warrego Valles početkom marta izbacile su svoj prvi LP za slovenačku cutting edge elektronsku etiketu Kamizdat. Neminovno je spomenuti njihov prošlogodišnji EP “Location Off” koji smo dočekali kao jedno od ključnih ostvarenja u klupskom undergroundu u prethodnom periodu: sa revitalizacijom minimalnog i industrial sinta, trip-hopasto prošaputanim weltschmerzom koji se očitavao u izobličenim vokalizacijama “dame iz radijatora” a zatim raspojasavao u asertivnijem acid technu, album je predstavljao veliko osveženje na regionalnoj sceni.
Botox je poletniji, ambiciozniji i stilski raznovrsniji od svog prethodnika. Atmosfera nije skroz utučena a BPM je vrludav, ekscentričan i zadaje popriličan domaći zadatak sa furioznim digitalnim i atmosferičnim ritmičkim eksperimentima koji bi se mogli objediniti u post-IDM ili post-žanrovskoj entropiji ; protkani sa mnogo vokalnih semplova, inovativnih bit i bas eksperimenata, u džungli i metežu informatičkog overloada sastavljenog od gomile blipova i gličeva, koji su se savršeno preveoli u vizuelnu mantru u spotu za numeru Botox, VJ-ke i vizuelne umetnice 5235.
“No signs of mankind”, krilatica je Warrego Valles i aluzija na ove zvučne kiber-nedođije, dok nam predstavljaju svoju viziju (prvog) sveta koji se (i dalje) trudi da osigura svoju besmrtnost (ilustrovan licem psiho-zombija koji ne prestaje da upumpava botoks u svoje mrtvo tkivo) beskrajnom eksplotacijom resursa planete i kontinuiranim porobljavanjem, pohlepom i željom za kontrolom. Konceptualno a i muzički ovaj album je trenutno za par koplja ispred retro-igrališta koje je savremena scena i zaslužio je da se nađe na naslovnici nekog izdanja prestižnog muzičkog magazina WIRE.
Marko Milićević
Warrego Valles na Facebooku / Kamizdat na Facebooku
Andria – Unfinished Country (YES001)
Kada Werner Herzog u dokumentarcu “Burden of Dreams” priča o surovosti i haosu džungle i nedostatku harmonije u univerzumu stiče se dojam da u njegovom klasičnom “alegorijskom” ključu vodi monolog o nekoj drugoj temi. O čemu, zašto i kako je prepušteno mašti i interpretacijama a njegov manifest “prirode koja uzvraća udarac” pomalja se i na prvom izdanju kultne beogradske klupske večeri “Yes” koja se od juna pretvara i u lejbl čija izdanja se mogu preslušati na Bandcampu i pazariti kao ploča, što je jedna od najznačajnih ovogodišnjih vesti u domenu uglavnom skromnog domaćeg izdavaštva.
Andrija Čugurović je trenutno jedan od najaktivnijih mladih elektronskih producenata i savršen izbor za prvo, vrlo sveže zvučeće izdanje YES koje je uhvatilo duh egzotičnije reputacije ovog događaja, nastavljajući i lozu Schwabe-ovih tribalno ambijentalnih/ sporoEBMastih koraka, na pola puta između Black Merlin i Coil. Na ovu odličnu traku u kojoj meandriraju izvanvremenska frula i ritualni futurizam nadovezuje se i nešto jurodivije acid izdanje starog znanca A//O. Too much rain over (rain)forest !
Marko Milićević
Andria na Soundcloudu / YES na Facebooku
Matej Rusmir – Me Trying To Be With You
Matej Rusmir je još jedan mladi beogradski producent koji je u poslednjih par meseci na putanji velike ekspanzije svoje (klupske) svesti. Me Trying To Be With You je najenigmatičnije poglavlje u njegovom dosadašnjem opusu ; još malo opskurnih world ritmova je ovde antropofilično emulirano tako da šarenoliko dočarava ljubavnu situaciju ovog potencijalnog mating-calla iz indigene grupacije koja je semplovana. Miks zloslutnih sintovskih tonaliteta i vrcavog egzotičnog ritma nije prespor kao Schwabe-ovi setovi ili nalik Andriji u spomenutim fascinacijama 80s elektronskom ezoterijom, bliži je iskopini sint/ post-punk hibrida sa Continuo-a ili Mutant Sounds, odsečen od savremene digitalne ere i klupskih tendencija. Nakon temeljnog preslušavanja skorašnje palete worshipa sonične pramajke (digitalnih) tribalnih ritmova može se konstatovati da odavno nije ovako iskričavo zasijala, bar ne otkako je Dino Dvornik u estradnom spektru nije overdozirao tribalnim hausom u singlu Afrika.
Marko Milićević
Matej Rusmir na Facebooku/ Soundcloudu
CYAN – Treehouse (Ascension)
O projektu beogradskog producenta i grafičkog dizajnera Igora Maršićevića pisali smo u okviru retrospektive albuma iz 2016. Posle odličnog EP-a Doldrums stigao je i drugi, ovogodišnji Ascension. Čilirana grozničavost i dekonstrukcija klupske muzike u pejzažima u magli prvog uratka, donekle se nastavlja i na drugom, nešto ekstrovertnijem izdanju CYAN. I dalje su tu detroitski tehno opiti, dosta reverba, melodijskog transa, vokalnih semplova i južnopacifičke atmosfere (pogotovo na Beta Moving, koja zvuči kao savršeni nastavak Doldrums, sa raspojasanijom ritmičkom strukturom), a atmosfera je i dalje halucinantna, dok je produkcija dosta konkretnija i nabrijanija (proverite Sundog u kojoj pršti).
Igor je, kao i uvek, dobar u kombinovanju najfinijih klupskih sastojaka tako da cela smeša zvuči sveže i neprepoznatljivo, a i bez nepotrebnog zaokreta ka 80-ima. Traka koja smo odabrali za sempler atipična je za projekat, a na njoj se spajaju vokalni sempl iz Arthur Russell-ove istoimene teme, sa melodijskom fantazijom nalik digitalizovanom cimbalu koje kao da je izašlo iz Russellovog sveta ezoteričnog eha i violončela sa drugog sveta. Još jedno redefinisanje, dapače.
Marko Milićević
CYAN na Facebooku
Shaan – And then came the ground and air where you are able to jump and fly (Notes From a Peculiar Time in Space, Modern Tapes)
U zvučnom svetu Shaan improvizacija, eksperiment i intuicija igraju veliku ulogu, minimalističko viviseciranje ritmova ponekad završi u ekstatičnim krešendima a estetizovano sub-industrijalno brujanje stvara atmosferu blažene napetosti. Iza ovog pseudonima stoji Jovana Ivanac iz Pančeva koja je konsolidovala svoje futurističke dnevničke zapise i krajem februara ove godine izdala svoju prvu kasetu za američku etiketu Modern Tapes. Zvučni karusel je takav da kosmička prašina leti na sve strane dok se industrijalizovani distorzirani signali slivaju na interstelarnim usijanjima, posuti kiselinastim transkriptima satelitskih konverzacija. Poneka arpeđiatorska melodija izviri i probije se iz ove tame, u build-upu čudnih (poli)ritmova na trakama kao što je I’m getting used to the atmosphere while cruising aroung my path. Shaan briljira u punokrvnom improvizatorskom elektronskom eksperimentu i sporovodnim egzekucijama atmosferične klupske hipnoze, pa bi bilo krajnje vreme da je proverite i uživo čim se za to ukaže prva prilika.
Marko Milićević
Shaan na Facebooku / Soundcloudu / Modern Tapes na Facebooku
A M B I E N T & D R O N E/ atmosferične vožnje
Birches – Waxing Gibbous / Artifice (Birches Sessions, Vol.3)
Slovenac Primož Bončina spada u ekstremne slučajeve vrlo potcenjenih savremenih pregalaca zvukova i ambijenata, uzevši u obzir njegovu ekstenzivnu diskografiju i spajanje teksturalnih eksperimenata i modularne sinteze na jedan vrlo kreativan način, što potvrđuju neki od epskijih drone komada koje je proizveo. Nekad u statičnijim, a nekad u ritmičnijim vodama, pored projekta Birches, o kome pišemo u ovom izdanju, stoji i iza prms i Mould i nekoliko saradnji, među kojima izdvajamo onu na Buchla sintisajzeru sa novozelanđaninom Tom Meade-om koja u velikoj meri podseća na eksperimente NZ free noise scene, i projekata koji su iznikli pod uticajem The Dead C i Birchville Cat Motel.
Progresija projekta je takva da se na Birches Session Vol 3 posvetio do sada najekspanzivnijem i najmasivnijem zvuku, koji priziva distorzirani melodični sadržaj Ben Frosta, rastegljive harmonije Alessandra Cortinija ili skrivene pagansko-polarne tendencije Biosphere. Zadržao je i povremene modularne ritmove koji su dominirali prethodnim sesijama, a neretko su prelazili u acid techno dinamiku (poput Over The Blue Moon koja odjekuje u dark ambient reverberacijama i distorziranom zvuku koji emulira gitarske feedback rifove u posednutoj šumi ovih zvučnih iskopina). Waning Gibbous-Evening Star zatvara ovo izdanje sa neslućenim zvučnim prostranstvima i snolikim stapanjima piskavog šuma, distorziranih tonova i melodijske ekstaze, a ceo album predstavlja vrhunac ovog projekta u već odličnoj godini za Primoža, koji je u međuvremenu izbacio i primordijalni omaž Coilu i njihovom albumu Time Machine na izdanju Divjina kao i novo Mould izdanje. Must hear!
Marko Milićević
prms na Facebooku
VIIIO – Aura Orra Spare (AΩS, 93.93)
Etiketa 93.93 nastavlja da migrira na onu stranu sa ezoteričnim sadržajima na AΩS, ponajmanje u witchhouse vodama, ali ni u tečnim gasovima psihodeličnijih infernalnih transmisija na koje smo navikli. Aura orra Spare je i jedno od najrelaksiranih izdanja koje je etiketa do sada izbacila ; možda je to do inspiracije britanskim okultistom i slikarom Austinom Osman Spare-om, koji je i pored svoje magijsko-telemitske reputacije bio poznat u krugovima svojih prijatelja kao “down to earth guy“. Na ovoj (arhivskoj) kompilaciji autora kojeg ćemo označiti sa C.B i jednom od mnogih ovogodišnjih izdanja 93.93 kojima ćemo se više posvetiti u narednim izdanjima semplera, ključni opiti su takvi da se konzumira ekstaza osame i pustinjaštva, ili da kvotujemo omiljeni ezoterični bend u ovim krugovima, Coil, “muzika za sviranje u mraku”. Ambijentalni sintisajzer i ritam mašina, raspršena prostranstva masaže čula i mantrično razvučenih semplova, kao i harmoničnih meditacija protežu se na 5 traka i kulminiraju sa skoro ethereal wave-dream pop odjavom na In a Blind Turning.
Marko Milićević
93.93 na Facebooku
(M I N I M A L) S Y N T H / &scapes
Palms Voice – Lonely as Fuck (Palms Voice, Pop Depresija/Kišobran)
Palms Voice je novi projekat Borisa Milanovića, člana sastava Triko i Ljubavnici i jednog od aktivnijih elektronskih autora koji je godinama istraživao spektre popularnije sintisajzerske i kompjuterske muzike pod svojim pseudonimom Optimus Prime. Palms…je još jedan križanac elektropop, indie i plesnih sint tendencija, sa većim vokalnim učešćem i tekstopisanjem Milanovića, povremeno hladnijim i svedenijim, a negde čak i baroknijim aranžmanima, uglavnom uronjen u mizerabilističko-romantičarske teme. Epicentar ovog sveta je singl koji me je uveo u album, Lonely as Fuck, koji dostiže loveiscolderthandeath hladnoću Coil kada pevaju “I swallowed the one yew berry” u Triple Sun. Premijerno je izveden na mesečnom izdanju događaju Live Soundtrack uz pratnju eksperimentalnog filma Removed rediteljke Naomi Uman u kojem je ista intervenisala na found footage materijalu u kome je je akterka pornografskog filma acetonom ručno uklonjena sa svakog frejma filma.
Removed poprilično savršeno naleže na ukletu atmosferu pesme i Borisove lirikse a ostatak ovog sveže objavljenog albuma prepun je potencijalnih hitova, te ne bi imalo mnogo smisla da nabrajam bendove sa indie elektronske scene na koje PV naginje i prepustim to otkriće vama. Volećete snolike i zarazne vokalne harmonije i arpeđe, kao i instrumentalne delove koji su Borisu igrice u kojima prelazi bedroom produkcijske nivoe na ovom self-titled ostvarenju i * DIY masterpiece-u u najavi*, unapred prepoznatom od strane Pop depresije i Kišobrana kao glavnih stožera ove scene na našim prostorima.
Marko Milićević
Palms Voice na Facebooku
Neon Lies – Sons and Daughters (II)
Drugi album zagrebačkog lo-fi synth punk projekta, ponovo na kaseti u jako lepom pakovanju.
Kao i na prvom albumu, uprkos estetici distorziranih sintova nalik na recimo Tollund Men i rane Delacave, sveukupni dojam je shoegazerski. Raspolozenje Neon Lies je srećno a tužno, nežno a nervozno. Novina na drugom albumu, osim portamento efekta za ekstra emociju, je i mestimični pomak u mutniji zvuk, što automatski podiže moje palčeve uvis: levi za preporuku, desni za poštovanje, zato što je ovaj put uspelo da se u slalomu između slatko-plesnog i štrokavo-tmurnog pokupi vise štroke, pritom ne izgubivši pop poene.
Najbolji deo Neon Lies je kompaktnost: pesama, aranžmana, zvuka, nastupa. Kad sam kod nastupa, Neon Lies je vrlo aktivan po regionu, pa je sva prilika da ćete novi album pre čuti uživo nego na nosaču zvuka, što i jeste prava stvar, između ostalog i zbog sočnih tehničkih smetnji koje krase lo-fi koncerte kao šlag tortu.
Nikola Vitković
Neon Lies na Facebooku/ Bandcampu
O U T E R L I M I T S / granični eksperimenti
Dako Loop Orchestra – Monoman 2 (Monoman, Etiketa 4)
“Етикета 4”, novosadski underground lejbl mahom orijentisan na elektronski zvuk, pod svojim okriljem okuplja mnoštvo talentovanih muzičara i producenata a jedan od njih je i Darko Jovanović i njegov projekat Dako Loop Orchestra. Album Monoman je prava analogna poslastica i u njemu se mogu osetiti dve struje. Prva je ono što u biti i čini korpus analogne elektronske muzike sa sintisajzerom i ritam mašinom provučenom kroz indastrijalizovane zvukove i hladnoćom cold wave-a. Druga je dosta eksperimentalnija i semplerskija, usmerena na koketiranje sa gitarskim eksperimentima, džezom u vidu semplovanog slap bass-a i glitcherskih repetativnih momenta koji celu stvar zakićuju i čine da ovo ne bude samo još jedan prosečan elektronski album.
Plesnih momenata gotovo da nema, njegova mirnoća naslućuje atmosferu iz filma Decoder (1984) dok jazzy glitch momenti voze u stilu “Aix-a” kultnog albuma Giuseppe Ielasi-a. Ovakvi vidovi eksperimentalne elektronike su svakako i više nego dobrodošli a DLO je neizostavno jedan od perspektivnijih projekata kada je u pitanju domaća elektronska scena.
Predrag Karanjac
Dako Loop Orchestra na Facebooku / Bandcampu / Etiketa 4 na Facebooku / Soundcloudu