Sunset Cruise su vrlo mlad bend iz Bitolja (Martin Petkovski na sintisajzeru, vokalistkinja Marijana Nikolovska i gitarista Hristijan Petrovski), koji, od izbacivanja velikog hita “Strange Game” krajem 2016. ne prestaju da isporučuju najvitalniju dozu retro sint pop užitka i nostalgičnog nasleđa muzike iz 80-i i 90-ih na našim prostorima, povremeno flertujući i sa opskurnijom reputacijom estetike vaporwave-a.
Naš saradnik iz Bitolja, Toni Milenkovski, vodio je razgovor sa svojim sugrađaninom i klavijaturistom benda Martinom Petkovskim…
Toni : Reci nam više o bendu i vašim počecima. Zašto Sunset Cruise?
Sunset Cruise nije ni bio zamišljen kao bend. Prvi EP je u celosti napisan i snimljen jednog kišnog vikenda u oktobru 2016. Ja sam napisao prve dve pesme u petak, pozvao Marijanu i rekao joj o super-tajnom projektu, a Marijana je već u subotu snimala vokale za te dve pesme. Treća pesma je napisana u nedelju, a vec sledeći dan prvi EP je bilo na bandcamp-u. Samo ime Sunset Cruise nema neki ezoterični smisao, jednostavno nam je zvučalo kul.
Vaš video za Strange Game je urađen u duhu synthwave žanra, a pozivate se i na vaporwave estetiku. Koliko je vama ova estetika bliska kao kritika konzumerizma?
Synthwave/ Vaporwave su kod nas u pubertetskoj krizi identiteta. Muzički i estetski smo bliži vaporwave-u i ’90-ima, a smisaono smo bliži ’80-ima. Sunset Cruise je grupa iz Bitolja, grada koji je daleko od svetskih konzumerističkih metropola gde ima ogromnih šoping centara i ostalih čuda. Ne smatramo da nam je to blisko i držimo se stvari za kojima smo iskreno strastveni.
Nedavno je izašlo reizdanje kultnog albuma prvog makedonskog sint-pop benda, Bastion. Da li se osećate kao njihovi direktni potomci?
Bastion su definitivno jedni od naših najvećih domaćih uticaja. Atmosfera u muzici Bastiona, a posebno bas gitara, su van ovog univerzuma i zaista su nam ostavili snažan utisak na nas. A za direktne potomke – trebamo još pure pojesti, narodski rečeno.
Šta je na vas najviše uticalo kao bend?
Veoma teško pitanje. Sve vreme čujemo kako je Sunset Cruise neki čudni spoj vaporwave-a, synthwave-a, shoegaze-a i post-punk-a i to nije daleko od muzike koju slušamo kod kuće. Jedan komentar je ostavio jak utisak na nas – da zvučimo poput Lush u najboljim godinama. Komentar je bio vrlo long-shot, ali je pogodio u sredu kada su u pitanju muzičke grupe koje su uticale na nas. Od elektronskih muzičara obožavamo da slusamo Bei the Fish, Jean Michel Jarre-a, Mitch Murder, Gunship, PrismCorp Virtual Enterprises, 8-bit verzije pesama Blink-182 i sve ostalo što ima “pop” u žanru. A emotivno na nas najviše utiče nostalgija za neostvarenom ljubavlju i iluzijama, stvarima koje nećemo doživeti u budućnosti.
U 21-om veku svedoci smo ekspanzije raznih rivajvl (re)formi muzičkih kultura iz 80-ih, od kojih je post-pank rivajval bio najglasniji, ali i najmanje vitalniji, ako se slažete. Da li vi smatrate sebe kao deo nekog sint-pop rivajvala? I da li smatrate da je savremeni čovek nostalgičan, u muzičkom smislu?
Istina je da postoji eksplozija “rivajvl” žanrova, a glavni razlog zašto svim tim žanrovima nedostaje vitalnost je baš to da postoji eksplozija “rivajvl” žanrova. Nikad više se neće moći o nekoj deceniji ili periodu reći da je kao “80-te” ili “90-te” i nikad neće biti bendova poput Nirvane koji će napraviti nekakvu muzičku revoluciju. Danas je muzika vrlo pristupačna i vrlo je lako slušati “nešto drugo”, pa iz toga proizlazi i neusredsređenost prema jednoj određenoj grupi žanrova. I to je, po nama, veoma pozitivno.
Mi se smatramo delom nekakvog sint-pop rivajvla sve dok postoje ljudi koji nas upoređuju sa bendovima poput Bastiona i Lush i kod kojih naša muzika budi nostalgiju za vremenima u kojima nismo bili direktni akteri.
A o modernom čoveku – sve zavisi od pojedinca. Znam da kod nas, kao decu 90-ih nostalgiju izazivaju crtaći sa Cartoon Networka sa kraja 90-ih i početka 2000-tih, igranje Space Galaxy i Super Mario-a na Nintendu, Ljubčo Georgievski na MTV-u, kasete sa svadbi iz Australije sa pesmama Vitni Hjuston…Ko sve to nije proživeo kao naša generacija ne može ni osećati bilo kakvu nostalgiju za istim(a).
Koliko u Makedoniji ima publike i sluha za vaš retro-nostalgičan zvuk?
Makedonija u kontinuitetu dokazuje da ima sluha za svakakvu muziku, uključujući i za našu, retro-nostalgičnu. Bonus je i to što je ovde tlo veoma plodno za stvaranje bilo kakve umetnosti, jer je svakodnevni život prepun ljudi koji se ne plaše upustiti u neposredan i topao razgovor – kao suprotnost usamljenosti i otuđenosti. Takav razgovor se na kraju dana pretvara u umetnost bez mnogo napora.
Iza sebe imate dva EP-a. Koji su vaši budući planovi?
Trenutno imamo dovoljno pesama da objavimo dva albuma. To je za nas lakši deo. Teži deo je skupljanje snage za promociju muzike izvan krugova u kojima se krećemo, za šta smo poprilično lenji. Ako nekad budemo objavili album, najverovatnije će da bude bez ikakve najave, tako da nas pažljivo pratite!
Sunset Cruise na Facebooku
Sunset Cruise na Bandcampu