Posle mesec dana neprekinutih muzičkih retrospektiva predstavljamo vam našu poslednju listu koja je vezana za regionalna ostvarenja u domenu slobodne improvizacije, free jazza i moderne kompozicije, uz podsekciju u kojoj smo se pozabavili novom kategorijom – eksperimentalnom elektronikom.
Šta je eksperimentalna muzika danas na našim prostorima – istraživali smo najprogresivnije zvučne i muzičke tendencije, muziku ansambala i konceptualnih zvučnih umetnika i zaključili da su se na krajnjim marginama krila neka od najomiljenijih otkrića iz prošle godine.
Listu su sastavili Marko Milićević i Predrag Karanjac.
Share & Enjoy!
FREE IMPROV / FREE JAZZ
1.
Container Doxa
Less than Nothing
Zarš
Istini za volju, Less Than Nothing verovatno nije improvizatorski “najrigorozniji” album na ovoj listi, niti se radi o ostvarenju koje karakterišu ekstremni slušalački izazovi kada se radi o standardima savremene improvizacije. Čak šta više, Less than Nothing se može protumačiti kao post-internetski meta-komentar na easy listening tj tendencije “pasivnog/ površnog slušanja” koje asociramo sa vremenom društvenih mreža. Less than Nothing je (samosvesna) meditacija ali i oda improvizaciji kao vibrantnoj i zabavnoj igri među prijateljima, a manje trci sa opterećenjem neprecedentnog muzičkog inovatora, pa je svaki od svirača u ansamblu pre svega, uneo delić svojih zvučnih opsesija na izdanje, pod producentskom i koordinatorskom palicom jednog od mastermajndova nove slovenačke eksperimentalne scene, Dré Hočevara.
Teško je pronaći stilski raznovrsnije izdanje u ovim vodama, koje pluta sa količinom ovakve nonšalantnosti, uprkos svim svojim disparitetima : bitmejkera Žiga Murka je lako detektovati na vinjeti “5”, dok je (modularni) gitarista Domen Gnezda skoro pa zaposeo “1” ,koja podseća na klupsku verziju eksperimentalne i improvizovane muzike (ne baš često muzički artikulisanom momentu – a još manje u regionalnim okvirima). Elektronski gličevi i bitovi nastavljaju da dominiraju izdanjem, da bi se na 6 očitavali u ekstatičnijem ambijentalnom glič-džezu koji uglavnom povezujemo sa sastavom Supersilent. Da još “popularniji” momenti nikako ne odvlače od integriteta albuma dokazuje i 11, sa minimalističkom međuigrom klavira i gitare koja bi lako pronašla mesto na nekom lepršavom post-rock albumu. Organskiji eksperimenti polimatski nastrojenog ansambla još lakše klize niz uho sa svakim novim slušanjem. Instrumentalni Talk Talk sreće vaporwave free-improv?
2.
Marina Džukljev / Aron Porteleki
Wonder Marks
Klopotec
Na prošlogodišnjem Ring Ring festivalu u Beogradu, pre legendi svetske impro scene Ken Vandermark-a i Paal Nilssen-Love-a nastupile su regionalne snage u vidu dua Marine Džukljev, sada već sve afirmisanije pijanistkinje iz Novog Sada i Arona Portelekija, perkusioniste iz Budimpešte. Kao rezultat sjajnog nastupa, snimak istog se pojavio kao izdanje slovenačkog izdavača Klopotec pod nazivom Wonder Marks. Ovo izdanje čini jedna tridesetpetominutna celina koja odiše dramaturški konciznim oblikom i čistom lepotom improvizovanja. Džukljev na samom početku klavir tretira na perkusivan način, na šta se Porteleki pridružuje svojim bubnjem, te skoro neprimetno prelazi sa žica na dirke gde nas strpljivom gradacijom vodi iz minimalizma Julius Eastman-a do atonalnog haosa klavira uskomešanog sa činelama i drugim perkusijama, da bi zatim ponovo odahnula prepustivši se sporim ali i visprenim melodijama klavira i nežnim povlačenjem žica Aronove viole koje joj nagoveštavaju sledeći napad (ili odbranu). Džukljev i Porteleki su pokazali da sasvim skladno funkcionišu kao duo za šta je pre svega zaslužno njihovo vrhunsko poznavanje svog instrumenta ali i poprilično iskustvo koje oboje imaju u ansamblima slobodne muzike.
3.
Szilárd Mezei Túl A Tiszán Innen Ensemble
Citromfa
FMR
Da je vojvođanska scena improvizovane muzike i savremene kompozicije ona koja prednjači u odnosu na ostatak zemlje (a i najvećeg dela Balkana) odavno nije novost. U jednoj ličnosti je pak, nesumnjivo smešteno najviše pokretačke energije i ambicije. Citromfa je samo jedan od nekolicine albuma koje je violista / kontrabasista Szilárd Mezei izdao u toku prethodne godine – izlazila su i nova ostvarenja manjih ansambala koje vodi, kao i dva albuma koji je ostvario u saradnji sa violončelistom Albert Márkos-om. Nalik izdanju Nem Füstöl A Zentaji Gyár Kéménye iz 2017. godine, Citromfa je još jedno duplo izdanje jedanaestočlanog Túl A Tiszán Innen Ensemble. Mezeijevi spojevi energije Anthony Braxtona sa etnomuzikološkim predloškom Bele Bartóka i dalje su u sazvežđu eksplozivnog zagrljaja big bendovski odsviranog džeza i narodne muzike, a instrumentacija ovih minimalističkih folklornih plesova ovom prilikom sastavljena je od viole, dve violine, flaute, trombona, tri saksofona, dva klarineta, klavira, vibrafona ,marimbe i kontrabasa. Citromfa od svih Mezeievih prošlogodišnjih albuma uspeva da nas najviše opčini, zahvaljujući sinematičnom i atmosferičnom zamahu vizije i neprekinutim tokovima pastoralno-inspirisanih muzičkih čuda, a posvećena je etnomuzikološkinji Anikó Bodor iz čijih zbirki narodnih pesama vojvođanskih Mađara su pesme uzete i potom obrađene.
4.
Tijana Stanković & Miroslav Tóth
SZ
Tothem Records
Prošla godina je bila veoma produktivna za Tijanu Stanković, članicu Szilard Mezei Túl A Tiszán Innen Ensemble. Ne samo da je izbacila svoj prvi solo album (“Mentalni modeli”) već je ostvarila i vitalnu saradnju sa slovačkim saksofonistom Miroslavom Tothom. SZ je jedno od definitivnih otkrovenja godine. Ovaj vrisak folklorne improvizacije inspirisan je ekstremnim psihičkim stanjima i situacijom šizofrenije, koju na svakom koraku uspeva muzički da nam dočara. Nelagoda koja se očitava i u napetim instrumentalnim kontrapunktovima violine i saksofona ispunjena je smetnjama i zadovoljstvima, melanholijom i gađenjem, (slobodno) vokalnim izletima od kojih će se vam se sigurno dići po koja vlas kose na glavi, Stankovićeva je, pored toga što je vrsna improvizatorka, pre svega i, poput Ive Bittove, ubedljiva performerka, iako ne deli mnogo toga zajedničkog sa njenom, manje direktnom i kameleonskom stejdž personom. Empatijski karakter ovog (neretko) emocionalno iscrpljujućeg albuma najviše dolazi do izražaja u minimalističkim, repetativnim vokalizacijama : zanemelo katatoničko mumlanje na uvodnoj numeri, apstrahovana narodna naricaljka Tipy pre katatonickú myseľ, demonska psihodrama na Ó, ó áno ; zasigurno je da će ovaj album malo koga ostaviti ravnodušnim jer svaki zvuk i gest deluju kao da imaju interni smisao i da su deo veće scenografije i kolektivnijeg narativa.
5.
John Dikeman / Aleksandar Škorić
Deekshya
Nachtstück Records
Duo koji čine saksofonista Džon Dajkman i bubnjar Aleksandar Škorić već duže vreme nastupa po događajima u Srbiji (Ring Ring festival, Improstor..) a tokom prošle godine su njihove muzičke aktivnosti zabeležene i na dva odlična albuma – New Sadness za Klopotec (trio sa Shay Hazan) i Deekshya za Nachtstuck Records. Njihova saradnja je započela na jednoj od večeri improvizovane muzike u klubu “De Raumte”, u severnom Amsterdamu, gde su i prvi put svirali zajedno u duo formaciji. Dajkman je iskusni saksofonista koji je kovao svoj put do zvezda u razularenim noise-jazz ansamblima poput Cactus Truck, sa “krvničkim” stilom koji ga je polako vinuo i u nove teritorije koje trenutno istražuje sa svojim retkim energetskim “parnjakom”, Škorićem, bubnjarem koji je već par godina unazad najveće iznenađenje koje je došlo sa naših prostora, u nedostatku protagonista u free jazz vodama koji bi mogli da mu pariraju po tehnici, silini i srčanosti izvedbe. Deekshya nije nešto posebno mirniji album od onoga na šta smo već navikli od ovog dua – tek par tiših prologa i intermeca umetnuti su u pauzama između eksplozije univerzumske ljubavi i svetlosti kojima su ispunili svoja poglavlja produhovljenije grane free jazza (endemske vrste u regionalnim okvirima)
6.
Alchemical Playgrounds
Grand Sucker’s Bad Screw
Ako bih morao da izdvojim jedan sastav koji trenutno u regionu hrabro prekraja granice roka, elektronike, eksperimentalne muzike i džeza kladio bih se na Alchemical Playgrounds. Sigurno, nije da takvih sumanutih konstrukcija nije već bilo (Litošt naprimer) ali Playgrounds imaju i vrlo jaku staminu, te iza sebe imaju preko dvadesetak izdanja i ne pokazuju znake da će uskoro stati. Nastavak prošlogodišnje lude avanture zvane Lost World of Tonono prvo se ovaplotio na bizarno prolongiranom futurističkom gruvu na “The Grand Sucker” ,na kome je glavnu ulogu elektronskog naratora opet vodio Samo Lasič na Alchillatoru, izmišljeniom instrumentu, a zapravo responsivnom digitalnom sistemu oscilatora, dok je njegov brat Marko Lasič nastavio dužnosti ritam sekcije koja nam je zvučno dočaravala armiju robota glavnog, egocentričnog karaktera, Grand Suckera..Sledeći nastavak ovog izdanja, sa ponovljenim gitarskim angažmanom Petera Kastrina i novitetom mladog Matjaža Bajca kao gosta na kontrabasu donelo je još voajerskog uvida u svet glavnog karaktera, na pola puta između muzike za špijunski distopijski film i fankom inspunjen spastični gruv koji se razbuktavao i izduvavao u ekscentričnim elektronskim bahanalijama.
7.
Samo Kutin & Jean-Luc Guionnet
Kopaš
Zavod Sploh
“Kopaš” je verovatno vrhunac sporovodnijih i statičnijih “EAI meditacija” na ovoj listi. Slovenačka etiketa “Zavod Sploh” je na ovom izdanju zabeležila susret slovenačkog improvizatora Samo Kutina i francuskog improvizatora Jean-Luc Guionnet-a. Kutin je odgovoran za neke od opskurnijih zvukova, poput detonacije u pozadini koje pokreće ručica amplifikovanog hurdy-gurdyja. Guionnet je dosta verziraniji, te se njegova uloga svodi na napetu dinamiku tiše-glasnih saksofonskih drone varijacija koju je veči deo svoje impro karijere istraživao i u svom drugom projektu Hubbub. Kutin gotovo i da ne koristi instrument za stvaranje uzajamno bogatog drone iskustva na prvoj polovini albuma ; umesto toga, isti je atmosferski okidač za neke od jezivijih i proganjajućih zvukova na albumu, koji prizivaju mistične opite sa gudanjem točka bicikla na White Fog od Sylvie Hallett. Na dugačkoj četvrtoj improvizaciji, koja zvuči kao skriveni paganski ceremonijal, konačno se pomalja i klasičniji zvuk ovog instrumenta, u poslednje vreme dosta eksploatisan u okviru novih francuskih tendencija zvanih auvergnat folk improv. Izazivam vas da pronađete avanturističkiju upotrebu hurdy gurdy-ja u okviru sveta slobodne improvizacije – ovaj album zasigurno postavlja neke nove parametre!
8.
Marco Colonna, Agustí Fernandez, Zlatko Kaučič
Agrakal
Not Two Records
Katalonski pijanista Augusti Fernandez, italijanski klarinetista Marco Colonna i slovenački bubnjar Zlatko Kaučič protagonisti su ovog intenzivnog, epsko-zvučećeg izdanja za Not Two Records. Na najdužoj improvizaciji na albumu “Waves of Perception” Kaučič stvara klaustrofobičnu perkusivnu buku nalik sumanutim udarcima i grebanjima činela, dok Fernandez stvara kompleksnu atmosferu napetosti , dok Colonnin saksofon cepa utrobu zemlje, povremeno zvučeći kao agonizovani vrisak Patty Waters na “Black is the Colour of my True Love’s Hair”. Nijedan od ostalih komada ne dostiže ovaj nivo dramatičnosti i mračnijih kolorita, temperamentnih promena u atmosferi, ali je svaki vrlo promišljena i zrela varijacija intuitivnog i inventivnog jezika kojim ovi vrsni muzičari ni u jednom trenutku ne prestaju da komuniciraju.
9.
Jasna Jovićević Sextet
Flow Vertical
FMR
Od promocije njenog albuma “Zvuk ptica”, preko saradnje sa Armandom Mesarošem u sastavu Dharma, do dua sa fagotistkinjom Gabrielom Koso, subotička kompozitorka Jasna Jovićević izgradila je muzičku personu prepoznatljivu po približavanju svetova klasičnog minimalizma oplemenjenog kamernim tendencijama (reference na svetskoj sceni bi bili Colin Stetson i Nico Muhly) sa “holističkim” vibracijama i zvucima sveta, Na Flow Vertical, njenom prošlogodišnjem izdanju za prestižnu britansku etiketu FMR, okupila je sekstet, koji je odsvirao neke od najiskomponovanijih i “pop” momenata u celoj njenoj karijeri ; da nije njenog saksofona kao kormilara da nas na momente vrati u “džez” svet, izgubili bi se u eteričnoj magiji koju stvaraju space drum i sinematični stringovi na kompoziciji poput Ram Runs Through The Veins. Fairy with the Green Eye je još jedan trenutak Jasninog vilinskog barda i mitopoetskog mantričnog folka koji je manje-više izgubio bilo kakav kontakt sa svetom improvizovane muzike i repetativno i hipotično nas uveo u bajkoviti, sinematični narativ.
10.
Markus Krispel / Matija Schellander / Szilveszter Miklós
Put
Inexhaustible Editions
Matija Schellander je austrijanac slovenačkog porekla koji pored sviranja kontrabasa, često improvizuje i na modularnom sintisajzeru sa velikim brojem muzičara sa evropske improv scene, a figurira i kao jedna polovina dua Rdeča Raketa sa Majom Osojnik. Na ovom izdanju udružio se sa austrijskim saksofonistom Markus Krispel-om i mađarskim bubnjarem Szilveszter Miklós-em, kako bi proizveo teksturalno bogati dijalog pun nijansi, podjednako u vodama free jazz egzaltacije kao i tiših registara apstraktnije i nepredvidljivije procesije proširenih tehnika na ovim instrumentima .Trio se sreo na Borderless Dissonance događajima – kao deo programa godišnjeg regionalnog kolaborativnog projekta koji je pokrenula slovenska kulturna asocijacija KUD Mreža, a koji se odvijao u tri glavna grada njihovih zemalja prebivališta, nakon čega su ovi improvizatori nastavili svoje balkansko putovanje na kome su predstavili rezultate svog zajedničkog rada.
EXPERIMENTAL ELECTRONIC
1.
Brgs
The Art of Drawing the Line
Zvočni prepihi
Slovenački bubnjar Jaka Berger je renesansna muzička ličnost – kada nije ritam sekcija u avant-world-dub bendu Darla Smoking, poznat je po eksplozivnim ritmičkim improvizacijama sa podjednako opasnim muzičkim partnerima i kao elektronski kompozitor koji koristi modularni sintisajzer i druge zvučne izvore kako bi stvorio apstraktnija i eksperimentalnija muzička izdanja koja su utkala put evolucije njegove etikete “Zvočni prepihi”. The Art of Drawing line je, u neku ruku, njegovo najelektronskije ritmičko izdanje do sada. Na nekoliko traka pratimo evoluciju elektronskog ritma Eurorack modula, koji se u svoim različitim varijacijama spaja sa atmosferičkim semplovima i jezivim melodijama nalik selekciji leftfield poslastica iz trip-hop/ downtempo ere sa kraja 90ih. Uzbudljiva “State of Self” nas čak u jednom trenutku šokira sa “sakralnim” ženskim vokalom nalik njegovom drugom projektu Darla Smoking, a “Safe Journey Beyond” uvodi i manipulaciju opskurnog string loopa, time kompletirajući Bergerove apstraktne bitmejkerske i MC ambicije na vrlo impresivan način.
2.
Dako Loop Orchestra / Lezet
Noise Band in My Garden
Etched Traumas
Ovaj split je sve samo ne zvuk bučne dece koja se “igraju u dvorištu”. O novosadskom projektu Dako Loop Orchestra smo već pisali kada smo recenzirali izdanje “Monoman”, a na ovom izdanju se Darko vratio da nas progoni sa nekim od svojih najhipnotičnijih i najsubliminalnijih radova do sada . Potišteno kontrolisana atmosfera kompozicije Gado mora da je remek delo minimalne post-bluzovske glič elektronike, sa izvirivanjem povremenih bizarnih gamelovskih ritmova. Twin Peaks-ovska eksperimentalna lounge muzika sa zombijevskim Bohren and der Club of Gore “ritmom” napuštena je na naslovnoj kompoziciji koja ima standardniji ritam mašina – ritam , provučen i ispresecan kroz kaleidoskopiju eksperimentalnih semplova, lupova i dronova, tako da se stvara vrlo nepredvidljiva i uzbudljiva zvučna progresija ovih mračnjikavih road tripova. Naših 5 centi – najimpresivnije stvari od Dako-a do sada!
Stari znanac Lezet, polimatski kompozitor i odličan poznavalac tokova u eksperimentalnoj i elektronskoj muzici očarava nas na svojoj strani sa AM radio in 1999, koju je teško opisati rečima. Možda bi ovako zvučao IDM kada bi se svi apstraktni bitovi raspršili a ostala prijemčiva melodija koja se okupala u senzualnom gliču dalekog radio signala iz neke druge dimenzije. Remiks “Gado” iznenađujuće dodaje Lezetove eksperimente sa kuhinjskim priborom, metalnim uspavankama i rođendanskom grajom dece, koji su se ugnezdili na vrhu Darkovog žitija električne gitare na šarmantnoj završnici ovog izvanrednog izdanja.
Ceo album na :
https://archive.org/details/ET122_DakoLoopOrchestra_Lezet
3.
Robert Merlak
Finomehanika
Riječka “Marinada” je jedan od onih bendova koji imaju jedno od diskografski najbogatijih poglavlja u istoriji ovog grada, poznatog po ekscentričnim bendovima koji su se poigravali sa strukturama popularne muzike sa eksperimentalnijim ambicijama (spomenimo Stukturne Ptice iz novotalasnog perioda ili vrlo prolifične Japanske premijere koji su razvili čitav vokabular muzičkih fantazmagorija).
“Marinada” dobar deo svog avanturističkog zvučnog pedigrea duguje svom elektronskom spiritus movensu, klavijaturisti Robertu Merlaku. Sonična prostranstva Finomehanike su nagoveštena već i u samom nazivu albuma – Merlak različite repetativne mehaničke zvukove, poput nečega što zvuči kao amplifikovana pisaća mašina, pa sve do (nazovimo ih ritmičkih) loopova neidentifikovanih objekata i uređaja spaja sa atmosferičnijim zvucima (a povremeno i melodijama, poput jedne klavirske koja se potkrala na “Bilo jednostavno”) koji su tu da nam daju malo milozvučnijeg oduška od poprilično konceptualne zvučne slike, na raskršću ambicija kolažne muzike, musique concrete i apstraktnih bitova IDM-a. Finomehanika je većim delom beskompromisan album eksperimentalne elektronske muzike, tek na momente ispresecan nagoveštajima popularnijih referenci – “Mi reinterpretacija” pomalo vuče na Autechre u svom poznom, apstraktnijem ludilu, a gitarski tonovi u “Majka” i “Skele” podsetnik su na ambijentalnijeg duha iz mašine kroz koju se provlači ljudska melanholija, nalik efemernim sobnim ispovedima Taylor Deupree-a.
4.
Staš Vrenko
Klima
Zvočni prepihi
“Klima” Staša Vrenka, mladog umetnika i dizajnera iz Slovenije, konceptualno je zvučno izdanje koje bismo mogli nazvati i kolažnom muzikom procesa, a proteže se na tri kompozicije – “Osončeno”, “Klima” i “Oder”. Graham Lambkin mi je obično prva asocijacija na zvučne kolažiste koji koriste terenske snimke i spajaju ih sa različitim narativima kako bi stvorili atmosferična izdanja sa ljudskijim konotacijama. Klima je pak, više naklonjena jeziku mašina i snimajućih naprava i uređaja. “Osončeno- A strana” nije posebno razrađena, zvuci su dosta oskudni, i nepravilno raspoređeni – radio transmisije i ritmički lupovi povremeno ispresecaju ovo restriktivno okruženje. Mehaničkija mašinerija zvukova stvara napetiju zvučnu sliku koju ispunjavaju i ehoi manipulacija lupova sa ploča, na “Klima-Side A”. “Oder-Side A” organskije nagoveštava ljudsko prisustvo, dok je najduža “Tehnike posvojitive” naizmenično uhvatila zvuk tendencija sa svih prethodnih traka, ali je možda i najmanje uspešna u kontinuitetu i slaganju ovih isprekinutih pozadinskih narativa “iz susedne sobe”. Bilo kako bilo, “Klima” je intrigantan spoj konceptualnog eksperimenta i zvučne umetnosti i jedno od retkih izdanja sa ovakvim pedigreom koje smo spazili prošle godine u regionalnim okvirima. .
5.
Rastko
Like Water
Srpski elektronski kompozitor (stacioniran u Kopenhagenu) Rastko Lazić je ovdašnjoj publici poznat kao jedan od stalnih saradnika “Eruption”, najmnogoletnijeg elektro-akustičkog sastava na našim prostorima, ali je i pod svojim imenom na bandcampu objavio veliki broj radova, koji su podjednako fokusirani na zvučna istraživanja na modularnom sintisajzeru, kao i upotrebi južnoistočnih perkusija i kompjuterskog softvera. “Like Water” je jedna od njegovih najobimnijih kompilacija do sada. Akademskija dronologija nalik radovima Eliane Radigue zauzima dobar deo izdanja (čak i kada se radi o perkusijama) i prošarana je sa mnogo vinjeta terenskih snimaka i soničnih razglednica sa Dalekog Istoka (Vijetnama). Pored par eksperimenata sa fidbekom, nojzom i gličastijim zvucima, kao i Feldmanovskim klavirom, najimpresivniji momenti izdanja dolaze u vidu musique concrete manipulacija vokalnih semplova koji se prelivaju preko raznolikih, i manje “ravnih” elektronskih zvukova (“Jitter” ili “Scanning” sa kolažiranjem preko nečega što zvuči kao gomila magnetofonskih lupova Hugo Ball-ove famozne eksperimentalne poeme “Gadji Beri Bimba”)