80ih je synth pop u Jugoslaviji zvučao dosta nalik onom u Španiji. Ne znam kakve su tamo bile prilike ali imam teoriju da uredništvo jugoslovenskih državnih diskografskih kuća nije imalo naročito sluha za repetativan, minimalistički i hladan zvuk britanske škole synth popa, te je težilo da takvu oskudnu domaću muziku obogati – to jest nepotrebno optereti aranžmanima. Otud tri prepoznatljiva pečata ex yu synth pop zvuka: funk [vrcava ritam gitara koja smara koliko i rođak koji vam bez poziva dođe na žurku], polifonija [koja sve pukotine ispunjava bezbednim penastim kičem, tako da ničijoj babi ne prokrvare uši od ćoškastih zvukova] i sveukupni dojam premekanog i sladunjavog. Okej, preterujem, romantizujem – verovatno su muzičari samoinicijativno peglali svoje ćoškove, a ne nekakvo zlo uredništvo.

Album skopskog benda BASTION, objavljen 1984 za PGP RTB i reizdat 2018 za engleski ACC records, redak je i sjajan izuzetak iz ove kletve. Najvećim delom ga čine poletne new wave pesme u letnjim haljinama. Iako je takođe mekan, polifon i VEOMA fanki, upravo je to karakter i kvalitet njihove svirke. Ne znam da li je tokom snimanja bilo estetskih kompromisa, ali ih svakako ne čujem. Tr-808 i slap bass su tvrda kičma svedenih ali maštovitih aranžmana, arpeđa i slatkih ‘cveće u zoru’ melodijica. Slutim pak da je mamac na koji se uredništvo PGP-a upecalo bio ekspresivan i snažan vokal Ane Kostovske, koji u odnosu na ostatak Bastiona zvuči, pa, školovano. ali ne mari, ni ta školovanost ne smara jer joj tekstovi Milča Mančevskog daju ozbiljno kontrasvetlo, još bolje – kontrasenku. Čak i sa nekim tipično bezbrižnim 80s motivima kao što je nizanje geografskih inspiracija ‘sa sjajnih razglednica’ [Seul, Meksiko, Gvajana, Eldorado, Holivud…], slike u tekstovima su, da nastavim optičku metaforiku, dovoljno ‘van fokusa’ da uvek primećujemo zloslutne obrise na rubu kadra. Zahvaljujući tekstovima, nastao je album atmosferičnog synth popa.

Kao na svim valjanim synth pop pločama iz te ere, među hitovima i hitićima su skriveni dragoceni mračniji ili eksperimentalniji momenti. Na primer poslednja stvar ‘Boje’ bi glat sela na rane albume Mekanik Kommando. Sa još par kontemplativnih pesama, zaokružen je dojam ozbiljnog benda koji je odabrao pop muziku kao formu za izražavanje daleko šire inspiracije. Ne čudi što su se članovi Bastiona razišli različitim umetničkim putevima.

Jedina mana ovog reizdanja je što je omot promenjen. Novi omot sa fotografijom benda jeste lepši, ali originalni omot je bio za Jugoslaviju redak eksces female fronted benda koji je uspeo da izbegne izdavačevu polisu da omot mora prikazivati pevačicu. No dobro, engleski [re]izdavač nije mogao da uoči baš svaki kontekst.