Radioaktivna salata je emisija na Popscotch radiju bazirana na muzičkom sadržaju eksperimentalnog karaktera. Time se vodio i urednik emisije Peđa Karanjac kada je sastavljao subjektivnu top 15 listu albuma za 2016. godinu na isteku. Listom dominira eksperimentalna i ambijentalna muzika prožeta analognim elektronskim instrumentima, terenskim snimcima i hororsko-egzotičnim tonom.
15.Graham Lambkin – Community (ErstSolo)
Legendarni Graham Lambkin, najbolje poznat kao član The Shadow Ring-a ali i kao osnivač muzičke izdavačke kuće Kye isporučio nam je Community, album prepun improvizovanih tonova i zvukova snimljenih na nekom slabijem snimaču zvuka, koji na momente integriše Lambkinovu neobičnu naraciju na način koji evocira atmosferu priča Roberta Aickman-a.
14. Masami Akita & Eiko Ishibashi – Kouen Kyoudai 公園兄弟 (Editions Mego)
Masami Akita ili Merzbow je jedno od najvećih imena japanoise-a, a od kraja 70-ih do sada je objavio stotinu izdanja. Na ovom albumu, i jednom od ređih koje je izdao pod svojim pravim imenom, kolaboraciju je napravio sa Eiko Ishibashi, mladom pevačicom, multi-instrumentalistkinjom i producentkinjom koja na ovom izdanju ukršta svoj klavir s Masamijevom, u ovom slučaju, melanholičnijom bukom.
13.David Toop – Entities Inertias Faint Beings (Room40)
David Toop, poznati avangardni muzičar i autor sada već dosta uticajne knjige “Okean zvuka” na ovom albumu se najviše bavio seciranjem elektroakustičnih i glič zvukova koje su ispratili sumorni tonovi klasičnih instrumenata u minimalističkom stilu.
12. Eli Keszler – Last Signs Of Speed (Empty Editions)
Eli Keszler je jedan od izuzetno plodnih, a potcenjenih kompozitora koji je sarađivao sa dosta značajnih imena sa eksperimentalne muzičke scene. Često konstruiše mašine koje same stvaraju zvukove i stvara muziku raznim mehaničkim sredstvima. “Last Signs of Speed” zvuči kao muzička kutija koja stvara perkusionističku muziku uz pratnju podloga sumornih ambijentalnih i drone nota.
11.Hippies Wearing Muzzles – Animist Pools (Human Pitch)
Ovo kasetno izdanje pod pseudonimom Hippies Wearing Muzzles, iza kojeg se krije muzičar Lee Evans iz Denvera nudi nam razigrane melodije modularnog sintisajzera koji često preuzima i ritmičku ulogu. Za sve ljubitelje stare analogne eksperimentalne elektronike ovo bi moglo biti prava poslastica.
10. Federico Durand – A Través Del Espejo (12k)
Nešto se lepo kuvalo i u Argentini ove godine. Federico Durand je u 2016. izbacio čak dva albuma, oba isključivo ambientalna, a meni je za uho više zapao siroviji ali i snoviđajniji A Través Del Espejo koji je još početkom godine izdat za Deupree-ev 12k label.
9.David Chatton Barker and Ian Humberstone – Folklore Tapes Megalithic Monuments Vol.1: Stanton Drew Stone Circle (Folklore Tapes)
Folklore Tapes je label koji već nekoliko godina drži solidan nivo izdanja kada je u pitanju polje britanskog folklora, mitologije i tradicije obojeno u apstraktnije i eksperimentalno muzičko ruho. Stari saradnici David i Ian su i ovog puta uspeli da sa svojim novim albumom dočaraju jezu koju kriju ruralni delovi Engleske kao i mističnost ovog kamenog spomenika koji su snimali na orginalnoj lokaciji okruga Somerset.
8.John Chantler – Which Way to Leave? (Room40)
Posle albuma Davida Toop-a ovo je drugo izdanje etikete Room40 na ovoj listi (a podsećanja radi, moj prošlogodišnji broj jedan, Mike Cooper-ov “Fratello Mare” takođe je izdao ovaj australijski label). John Chantler je sa svojim modularnim sintom uspeo da napravi dobar balans izmedju musique concrete-a i drona a na albumu mu je gostovala čelistkinja Okkyung Lee, jedno od jačih imena s današnje scene slobodne improvizacije.
7.Huerco S. – For Those Of You Who Have Never (And Also Those Who Have) (Proibito)
Jedno od prijatnih iznenadjenja iz ove godine je i ovo izdanje Huerco S. Američki producent Brian Leeds je fokus s ranijeg lo fi eksperimentalnog hausa i tehna prebacio na skoro celokupno ambientalno izdanje koje je samo čekalo da ispliva iz njegovih ranijih radova. Iako su neke pesme i dalje podržane ritmičnošću celokupan album je posednut Brajanovim začaranim melodijama. For Those of You Who Have Never (And Also Those Who Have) kao zaokružena celina nudi konstantan nivo kvaliteta, bez padova, i ukazuje da se na ovog muzičara obrati pažnja i u budućnosti.
6.Radian – On Dark Silent Off (Thrill Jockey Records)
Ovaj trojac iz Beča i dalje uspeva da zadrži kvalitet koji imaju od prvog izdanja ali je svakako primetna i evolucija u zvuku koja je prešla iz minimalističke strukture ranijih radova u neke kompleksnije aranžmane. Brandlmayr-ovi bubnjevi i dalje su IDM-ovski hipnotišući a Normanov distorzirani bass i Siewert-ova fuzz gitara dodaju groove liniju koja se utapa u sporijim i melanholičnijim drone delovima. Ovo je album koji osvaja već na prvo slušanje.
5. Oren Ambarchi – Hubris (Editions Mego)
Iza svakog dobrog albuma svakako se uvek krije i lista dobrih saradnika koje je Ambarchi ovaj put jako dobro izabrao. Izmedju ostalih, tu su Jim O’Rourke na basu i sintu, Arto Lindsay na gitari, Keith Fullerton Whitman na sintu i mnogi drugi. Oren je kao vrhunski gitarista i bubnjar, na tragu Liebezeitovske ritmičnosti, izgradio dve duže kompozicije koje deli kratka gitarska minijatura samog Ambarchi-a i Lindsay-a. Fenomenalnu skulpturu Daniel Druet-a u dizajn kovera uvrstio je Stephen O’Malley. Bez sumnje, za sve kraut sladokusce Ambarchi-ev Hubris će biti prava poslastica.
4.Masayoshi Fujita & Jan Jelinek – Schaum (Faitiche)
Album Schaum koji je izašao za Jelinek-ov Faitiche, posle “Bird, Lake, Objects” i odličnog EP-a “Do You Know Otahiti” pokazuje da ovaj dvojac ne može da napravi loše izdanje. Kombinacija japanskog vibrafoniste Fujita-e i nemačkog producenta Jelineka dostiže jazz senzibilitet koji je u Schaumu nešto svedeniji na neke mračnije i dublje note. Fujitin vibrafon daje dubinu celom delu a njegove perkusije u vidu metalnih objekta i igračaka daju na dinamičnosti, a odlično se slažu uz Jelinekove lupove i semplove. Uhvaćenost atmosphere “Jewels Of the Sea” legendarnog Les Baxtera je sasvim dovoljna preporuka za ovaj album dok poznavaoci njihovih ranijih radova znaju šta mogu da očekuju i dakako neće biti razočarani.
3.Valerio Tricoli – Clonic Earth (Pan)
Ovaj italijanski kompozitor je već dovoljno poznat u polju eksperimentalne elektronike ali ponajviše u domenu elektro-akustike. Za razliku od ranijih radova ovo delo odiše većom dinamičnošću i većom učestalošću sintisajzera i vokala. Semplovi u dobroj meri imaju smanjen pitch a ponajviše tempo i brzinu. Atmosfera je gradivna i krajnje distopična, pogotovo naslovna numera.
2.Les Halles – Transient (Not Not Fun Records)
Les Halles je muzički projekat Baptiste Martin-a iz Liona. Za album Transient koji je radio skoro godinu dana koristio je semplove indijanske flaute iz promo videa u kojem se prodaje taj instrument, semplove panove frule, field recordinge i eksperimentisao sa pedalama za efekte i snimanjem na trakašu. Ovaj muzički projekat je tako nastavio kontinuitet dobrih albuma ne menjajući recept pripreme a čiji je krajnji rezultat mistična, spiritualna i potencijalno katarzična ambientalna muzika.
1.Andrew Pekler – Tristes Tropiques (Faitiche)
Još jedno izdanje na listi za label Faitiche (jedina dva koja su i izdali ove godine) Pekler-ov Tristes Tropiques je jedno egzotično putovanje analognim elektronskim zvucima, pod uticajem exotica muzike iz 50-ih i 60-ih ali i kompozitora rane eksperimentalne elektronske muzike, npr Iannisa Xenakisa. Album je naziv dobio po poznatoj knjizi Claude Lévi-Strauss-a koja je i sama bila inspiracija za pesme. Tristes Tropiques je, s jedne strane melanholičan, lagan i kao što naslov kaže tužni tropi. ali s druge strane veseo i hitar, da bi lepo ispratio loptice iz “An Optical Poem” koje možda ni sam Oscar Fischinger nije stigao da napravi.