Druga prošlogodišnja retrospektiva je vezana za izdanja koja probijaju granice elektronske muzike, povezujući je sa svakakvim zvučnim eksperimentima : poslušajte kako zvuči kriptični borbeni poklič planete koja umire, dekonstrukcija elektronskih dubova, vaporwave koji juri hauntologiju za rep, post-kraut modularna sinteza, interstelarni signali veštačke inteligencije, turbotronično brejkkor lelekanje, autistično-proročki spoken word gospel…
1.
Darla Smoking
Extinct
Kapa Records
Kada govorimo o zvučnom protestu i aktivizmu – drugi album slovenačkog dvojca Darla Smoking “Extinct” je verovatno najnepomirljiviji (a i najrokerskiji) album u ovoj niši iz prošle godine. Multi-kulti paleta sa prethodnika “Big Bug” preneta je i na ovo izdanje, ali se na njemu umesto vedrijeg futurističkog inkorporisanja panetničkih halucinacija u digitalnom, post-truth dobu nižu slike (prirodnih) katastrofa i tribalnih urlika onih kojima je apokalipsa otpočela mnogo pre nizanja tužnih i saosećajnih smajlića na Facebook feedu. Grleni dronovi koji se razležu u ambijentalnoj nadnaravnoj procesiji “Ghosts of the High Plateau” samo su uvod za “Sandcry” u kojoj se mračnije slutnje ovog albuma polako obistinjavaju, paranoično hodajući pustinjolikim okolišom sintisajzerskih uboda, ubitačne ritam sekcije i briljantno inkorporisanih vokalnih mantri. “Chainsaw massacre in Amazonia” nas vodi u mračno srce bolsonarovskog tretmana amazonske prašume, dok briljantna Hoodoo spaja industrijalno Scorn-ovsko dub šizenje sa kriptičnim borbenim pokličima, a “Son of a Goat” zvuči kao doom metal verzija iste. Mogu samo da zamislim koliko Darla zvuči moćno sa ovim repertoarom uživo – sve u vezi ovog izdanja je toliko suvereno evokativno i zvučno potentno, te je jedini logični završetak, posle siline svih ovih eksplozivnih emanacija iz nevidljivo-razorenog sveta, minijatura “Drowning in my Tears”, nalik molitvi za otvorene rane izeksploatisane i nezbrinute planete koja doslovno plače iz svih svojih pora.
2.
wb41
Hubblament
Hubllament je zvuk posednutog, digitalno masterovanog vaporwave džuboksa prošlosti (samo delimično) iznetog na ovaj svet od strane veštačke inteligencije, a magično transformisanog i remiksovanog u nove kompozicije u laboratoriji semplova subotičkog elektronskog čarobnjaka Attile Abrahama. Ova škrinja nostalgičnih zvučnih razglednica, prvobitno predstavljena kao audio-vizuelni eksperiment na temu Hauntologije, istovremeno sa sobom nosi i mnogo asocijacija i pitanja (neka će verovatno ostati bez (pravovremenog) odgovora. Zašto kompjuter HAL 9000 na kraju filma 2001: Svemirska Odiseja peva pesmu Daisy i u kakvoj je to vezi sa muzikom Boards of Canada. Šta bi se desilo kada bi vanzemaljci posle posete planeti Zemlji odlučili da sa sobom ponesu samo melanholičnu klavirsku muziku Erika Satija, jedan vokmen i jednu ritam mašinu. Da li je “Amened” drum and bass soundtrack koji stiže iz nesnimljene epizode Zone sumraka? Kako “Libertango” Grace Jones zvuči kao instrumentalna pratnja Commodore igri sa laserskim pucnjevima ili vokmenovska zvučna pratnja za grupu klinaca koji bezbrižno tumaraju predgrađem sa maskama šimpanzi na licu. Da li, kada usporimo stvari i pustimo ritam sekciju iz Vitamin C od Can dobijemo zvučnu podlogu za edukativni film o sigurnosti pri voženju bicikla. Neslućeni prostori mašte, zvučne rekontekstualizacije a i dobre doze milozvučnih elektronskih oaza prisutne su na Hubblament na kome dvojnici sreću original a vaporwave juri rep hauntologije.
3.
Shekuza
De Sica
Kamizdat
De Sica je, ako smem da upotrebim tu reč – čudo. Kreće album, i već sa prvim taktovima je jasno da smo ušli u nekakve sumanute kombinacije kakve samo modularna sinteza može da proizvede, ako sa sobom na avionu ima pilota koji navigira tako da se neretko i u digitalnoj kabini ostaje bez daha. Istini za reč, nisam bio preterano upoznat sa prethodnim zvučnim avanturama Mihe Šajine (Moveknowledgement, Ewok) pa sam relativno nespremno uleteo u još jedno oštričavo Kamizdatovo izdanje, a potom ga i do besvesti vrteo, diveći se ovim zadivljujućim minimalističko-repetativnim zvučnim arhitekturama. Parallax Division nam otvara ekspanzivno srce i dušu ovog izdanja, kompoziciju koja spaja cirkularnu post-motorik, post-kraut fiksaciju nemačkih elektronskih sastava kao što su Kreidler i Tarwater sa vrlo preciznom slagalicom ritmova i tekstura dovoljno punom iznenađenja za diseminaciju na još par slušanja. “Nebulae Tree” je dekonstrukcija atmosferičnog hausa, sa prizvucima Detroita i aromatičnim modularnim brljanjima koje konstituišu najsenzualniji plesni opit izdanja. “Gnarlof” je bliža IDMu i zvuči kao neka opskurna Mouse on Mars traka iz noćnog programa Viva Zwei sa polovine 90ih. “Martenot slip” isijava kao modularna dekonstrukcija duba kakvu još nisam sasvim čuo u ovom obliku (iako pretendenata na slična sazvučja i u Sloveniji ima – Zergon ili Jaka Berger su povremeno tu negde, ali sa nešto drugačijim rezultatima). Eksperimentalni tehno opiti, poput naslovne trake možda su i najmanje efektni ili zadovoljavajući u kreativnom domenu, ali kada na to natpostavimo prvu polovinu izdanja koja niže jedan za drugim hitom i neverovatno iskonstruisanim zvucima, jasno je da se Shekuza ove godine može spelovati kao P-O-B-E-D-A.
4.
Beepblip
Noise For Strings Vol. 1
Kamizdat
Zvučna umetnica i arhivistkinja Ida Hiršenfelder je na svom prvom albumu za slovenački Kamizdat skovala izdanje koje je po svom duhu najbliže ambijentalnoj muzici, ali ga zbog kompleksnijih ambicija i delikatnoj razuđenosti soničnog narativa uvršćavamo na ovu listu. U ovih sedam kompozicija naziru se obrisi žičanih instrumenata u pejzažima u magli (dimu), dok se politička dimenzija bavljenja Antropocenom i zvučno-apokaliptičnim scenarijima, kao i u muzici Saše Spačal, ogleda u utvarnim zvučnim prikazama odumirućeg sveta. Pored bavljenja bioakustikom i aktivizmom, Beepblip povremeno stvara melodičnije i magične kompozicije, poput na “Interactions”, koja priziva u poset setne i elegične uspavanke Colleen ili Juppala Kaapio, u obilju neobičnih zvučnih detalja i sazvučja iz muzičke kutiije. Slojevita “Dark energy”, poput najpotmulije verzije muzike Biosphere, stvara atmosferu radioaktivne dronologije na napuštenoj planeti kojom pušu nehumane oluje, dok se u “Holographic Principle” čuju i ehoi iz mračne džungle atmosferičnih padova i tribalnog ambienta. “Heterotic String” je somnambulni ritmički eksperiment koji razbija predvidljivost većeg dela albuma, kao predviđenog za iskustvo na slušalicama i subliminalno gubljenje u soničnim nedođijama mikrotonalnih i basovitih subsoničnih istraživanja – i još jedan dokaz da je ovo jedno od zvučno najbogatijih i najeruditivnijih izdanja godine, kada je region u pitanju.
5.
Envélope Cruz
First Contact
Audiovizuelni sastav Envelope Cruz je prava anomalija u srpskim elektronskim krugovima. Ne samo da proizvode muziku koja doslovno šalje žmarce, poput naslovne teme The X-Files koju su od Mark Snowa kidnapovali vanzemaljci a zatim joj ugradili implant sa najvećim hitovima Autechre koji će se vrteti u njenom univerzumu do kraja čovečanstva as we know it, već nam takođe raspiruju ove sumnje i sa svojim vizuelnim identitetom. Kvartet koji čine Nemanja Trećaković (već poznat ovdašnjoj publici, ali možda ne toliko po svom talentu za elektronsku muziku koji je na ovom izdanju u punom cvatu) Alma Đelić, Bogdan Đokić i Maelissa su posle par zapaženih lajvova po beogradskim klubovima i galerijama početkom prošle godine izbacili i prvo zvanično izdanje – First Contact. Prikladno nazvano, s obzirom na interstelarne signale veštačke inteligencije koji su opshrvani kiborškim spoken word recitalima na francuskom u liku i delu vokalistkinje Alme Đelić, povremeno nas podsećajući na dronirane tendencije space/drone/trip hop sastava AMP. Najimpresivniji delovi albuma komuniciraju kroz dugačke pasaže – zvukove paranormalnih šaputanja, dalekih galaksija i muzika sfera koje probadaju konzistentni IDM bitovi i blipovi (Câbles, Monade, Ici) dok su instrumentalni delovi i zujanja na trenutke uspavljujući i predaju jedni drugima štafetu duboke astronautske kome . Envelope Cruz ostavlja utisak live projekta na koji se dugo čekalo i koji je apsolutni šampion u kategoriji atmosferičnog i sinestezijskog ugođaja, kao i ekspedicija u centar nervnog sistema misterije duboke zvezdane melodrame čiji smo svi saputnici, sapatnici, nemi posmatrači.
6.
Ssmkosk
Pajser in Mleko
Zvočni prepihi
Kao neko ko je prisustvovao jednom od performansa slovenačkog breakcore muzičara i mađioničara semplera, Blaža Božiča, zavetovao sam se da obznanim da je Ssmkosk zasigurno najkreativniji noise muzičar u regionu. U takvom suvereno dosadnjakovićevskom i trolujućem “žanru” kojim dominiraju stereotipno politički nekorektni smorovi, njegovi haotični kolažni izleti povremeno asociraju na gospodičićevsku dekonstrukciju gramofonske muzike iz umetničkog pera Otomo Yoshihide ili Martin Tetreaulta, ali ne lezi vraže – Blaž čini sve da se izopšti iz pedantno snobovskog miljea slobodne improvizacije, stvarajući prostor za mnogo grešaka i sonične iritacije čistog bezobrazluka. Na krhotinama surfovanja po svakakvim muzikama, turbotroničnim brejk-lelekanjima, flamenko gitarama i oplakujućim ikonografijama fresaka Silver Mt Zion u “Nebo na Ilirijo”, podivljali breakcore je ono što ovoj smesi daje pedigre zaigranog underground malčika, chutzpah-a, art brut-a, idiot savant-a. Pajser in Mleko sve skupa funkcioniše kao vanbračna zajednica teorije haosa najboljih drugara – kiča i avangarde, religije i muzičke industrije. Ono što je na prethodnim izdanjima bilo neumereno – poput ahilove pete breakcore-a u zemlji od Silvane do Nirvane, ovde je dozirano i mnogo skladnije haotizovano, pa su i umetnost slušanja i umetnost sabotaže u istoj meri izrespektovani, svakako na (veću) sreću slušaoca.
7.
Warlord Chipmonk
Nicotiana Tabakum
Zarš
Nicotiana Tabakum je heavy izdanje – u smislu da je idejno, estetski i arhitekturalno skovano u kuhinji koja možda po difoltu i nije toliko povezana sa elektronskom muzikom, ali je ona iskorišćena kao dobar provodnik za sijaset atmosferskih pristupa koji se registruju u frekvencijskom opsegu koij proizvodi Gašper Letonja na svom prvom izdanju za slovenački ZARŠ. Nicotiana… na prvo slušanje nema toliko toga zajedničkog sa izdavačkom kućom Warp i njenim cerebralnim dekonstrukcijama elektronskih ritmova ; all_a_02 donekle pobuđuje sladostrasti Autechre i Venetian Snares, dok no_key skromniji dar za kompleksne strukture zamenjuje proganjajućom melodijom i odzvanjajućim ritmovima koji će probuditi neke familijarne asocijacije. Pot_3 je najepskija bravura i definitivni hajlajt izdanja, u svojoj fuziji horske dramatičnosti, transolike melodičnosti i artiljerijskog bita, koja zvuči kao nešto što bi zasigurno opčinilo Luku Prinčiča, dok je više rokajuća fuzija buke i post_kraut, Trans AM-aste elektronike najbolje ovaploćena u zatvarajućoj a_vocal. Intrigantni prvenac kompozitora od kojeg se svakako još mnogo toga očekuje u budućnosti!
8.
Ž
Noise SPA Music
Nije slučajnost da je youtube video za “Heavy Thoughts” isečak iz ekspresionističkog horora “Eraserhead” – “teške misli”, podzemna strujanja i podsvesni tuneli zvučnog umetnika i gurua slovenačke eksperimentalne scene Žige Jenka (Ž), aktivnog i u projektima oOo i Crazed Farmers, u toku ove godine raspodelile su se na tri izdanja, koja poput Linčovih filmova osciliraju između čarobno-iluzorne opsene i mračno-resantimanskog košmara, ponekad i u okviru iste kompozicije. Na Noise SPA Music sve vrvi od polarnih opozita : new age sreće no(ise)wave, gospel sreće post-industrial. “Climbing towards yourself” kao da je izašla iz nekog delirijuma, pa se preko Jenkovih kriptičnih invokacija i vokalnih improvizacija prelivaju klavirske linije nalik zlokobnijoj verziji muzike Suzanne Ciani, dok “Overthinking” oscilira u prostoru između snolike, milozvučne procesije klavirskih tonova pod mrenom efekata i nanosa fantazmatskih sintetizatorskih melodija, sa rezultatom koji je više nego ekstatičan. “Heavy Thoughts” je klaustrofobičnije poglavlje ove eruditivne zvučne sage, a u istoj se austistično-proročki spoken word gospel preliva preko Xiu-Xiu-ovske zloupotrebe sintisajzera za alternativnu muziku za Twin Peaks.
9.
Sava Botić
Sonic Miniatures
Sonične minijature novosadskog sintisajzerskog istraživača Save Botića, jednog od članova impro postave Wabi Trio, vlažni su san svakoga ko je iole zainteresovan za eksperimentalnu elektronsku muziku danas. Umesto dugačkih i elaboriranih kompozicija koje se polako razvijaju, Botić je izblendao ove zvučne skečeve u teško razaznatljivu pihtijastu masu vrlo intrigantnih ideja, od milozvučnih ambijentalnih vaporizacija, preko suptilnih ritmičkih eksperimenata koji se mešaju sa teksturama gličevima i filmskih semplova, poput istraživanja Jana Jelineka i Andree Belfija, pa sve do nekakvog maglovitog sećanja na nu-jazz ili eventualno trip-hop, ovaj dnevnički album vrlo dobro pliva u minimalističkim diskursima. Slušalac je, doduše, pomalo i isfrustriran, jer je, taman kada bi želeo još od svakog skeča, isti već gotov, pa nam se ovaj album u konačnici čini kao mrena fleševa i uzbudljivih senzacija iz nikad završenih kompozicija, ostavljajući dojam preview dugmeta na nekom od streaming sajtova.
10.
Zel
Vezano
“Vezano” je serija arpeđiatorskih fantazija na modularnom sintisajzeru koja je po duhu i senzibilitetu bliska istraživanjima “progressive electronic” žanra, nalik Monotonprodukt koji je odustao od svake ideje klimaktičnih krešenda i glisanda i prepustio se blaženom repetativnom transu, sa improvizacijskim predznakom. U procesiji ovih soničnih skečeva i putovanja, koje je osmislio kompozitor Željko Lednik, jedna polovina slovenačkog projekta Orton, nedramatične kosmičke arhitekture i teutonički ritmovi plešu zajedno, nikako ne razotkrivajući svoj tajni šarm tek na prvo osluškivanje.