Kao i prethodnih godina, i ovu započinjemo sa retrospektivom omiljenih izdanja u pojedinim muzičkim nišama. Pred vama je pregled najreprezentativnijih izdanja u predelima ambijentalne muzike, drona i elektroakustične muzike : otisnite se na sonično putovanje na auralnim arhipelazima, u intimnim zvučnim dnevnicima, zvučno protestvujte u doba Antropocena, iskusite tantričke masaže čula, okusite žele poltergajsta renesansne muzike i još mnogo toga…

 

1.

Post Global Trio

Philosophical Meditations

Alien Garage

“Philosophical Meditations” je šarenoliki muzički kaleidoskop koji su skovali čelnici balkanskog milenijalskog ambijenta, severnomakedonci Post Global Trio. Na ovom izdanju, koje odlazi još korak dalje sa fiksacijama ritmičkim (a.k.a tribalnim) ambijentima i fourth world psihogeografijama, u odnosu na prethodno ostvarenje “Minus Seven”, na pola puta između Jona Hassell-a i minimalizma Steve Reich-a, predstavljaju nam dinamičniju i življu sliku žanra koji je često zakočen u statičnim razglednicama, sredstvima mimetičkog hoda živog i pulsirajućeg organizma. Sa dosta toplijim i psihodeličnijim prizvukom od prethodnika, i bogatijim teksturama koje se graduelno razležu u dve dugačke improvizovane sesije, “Meditacije” su zaslužile titulu najkompletnijeg muzičkog doživljaja u ovoj niši u 2019. Najlogičniji korak evolucije PGT na njihovom šestom albumu moglo bi da bude odbacivanje često nezgrapno zvučećih digitalnih perkusija i (live) integrisanje organskijih zvukova u elektro-folklorni hibrid koji su poslednjih nekoliko godina vrlo umesno disertirali neki od latinoameričkih elektronskih producenata.

 

2.

Premrov

All Things Far Away

2019 će među ostalom, ostati upamćena i po nizu izdanja misterioznog slovenačkog producenta Premrova. “All Things Far Away” zaslužuje epitet najsuptilnijeg, čije se stranice intimnog zvučnog dnevnika isčitavaju kao tiha, potajna ljubavna veza Eluvium i Stars of the Lid, dok nam Premrov haptički titra po neuronskoj mreži sećanja i iskustava, povremeno ih sumorno oplakujući, po senzibilitetu izgubljen u vremenskoj kapsuli ranih 2000-ih. “Sun” je jedan od onih zaista specijalnih momenata u ovom poprilično istrošenom muzičkom žanru, koji priziva i dosta neophodan patos i produhovljenu poniznost u eri savršenog dizajna i ambicioznih zvučnih arhitektura, sa saundtrekovski svečanim organom koji bi lepo ukrasio i pojedine delove “Drva života” Terensa Malika.

 

3.

Private Mountain

Blue Mountain

Neo Tantra

Private Mountain je još jedno u seriji severnomakedonskih ambijentalnih putešestvija, a na ovom su Toni Dimitrov i Dimitar Dodovski neke od svojih arhivskih ideja preradili u dugometražna ostvarenja. Logična je popularnost ovog albuma u bandcamp zajednici, uzimajući u obzir da Private Mountain odiše levitacijskom smirenošću beztežinskog stanja, okupan spektrima jarkih svetlosti podvodnih koralnih eksplozija. Naslovnu i najdužu traku “Private Mountain” krasi očaravajuća zavodljivost maratonski sveprožimajućih vožnji Vladislav Delaya, ovde bez propulzivnog haus ritma, koju bi mogli okititi epitetima kao : srećno isparavanje, zvučna kupka, eterični vodopad, blistave otopine, tantrička masaža čula…

Ukratko, sve su verovatnoće da ćete u ovom izdanju pronaći vaš novi omiljeni uradak za meditaciju i jogu.

 

4.

Manja Ristić

Black Isle

Flag Day Recordings

Black Isle je album koji ne računa na stvaranje opipljive atmosfere okruženja uvlačeći nas u bilo kakve harmonijske ili melodijske tokove. Zvučna umetnica Manja Ristić već godinama stvara kompozicije koje objedinjuju delikatne eksperimente sa oskudnim sredstvima : lowercase dronologijom, imerzivnim iskustvom terenskih snimaka na slušalicama i semplovanjem drugih instrumenata, neretko stvarajući auralne asocijacije koje prevazilaze i reinterpretiraju inicijalne zvučne doživljaje. Auralni arhipelag koji je rasprosrt na ovom izdanju mogao bi se objediniti u zvučnoj mantri “sećanje vode” i hidrofonskim istraživanjima podvodnog mraka/ nedvidljivog sveta. Kada se voda ne seća klasične muzike i klasičnog muzičkog obrazovanja dolazi do bifurkacije u slobodno-poetske eksperimente i mikro radio-drame nalik “Alice in the City of Dead Warlocks”, još jednom omažu misterioznoj srpskoj slikarki Alisi Simonović.

 

5.

Brgs, Umdhlebi

Red Moon – Eclipsing

Zvočni prepihi

Slovenački duo uvek smelih elektronskih autora objavio je na novom albumu još jedan rat pohlepnoj civilizaciji i kulturi eksploatacije u obliku zvučnog protesta i aktivizma. U eri globalnog zagrevanja i kataklizmičnih prognoza, kao i nedavnih (eskapističkih) objava NASE o otkrivanju nove planete na kojoj je moguć život, Red Moon-Eclipsing auralno sahranjuje planetu Zemlju u crvenoj pustinji kremacije ljudskih i životinjskih ostataka, pakujući ga u apokaliptični modularni dron i pomračene ambijente, poput nedavnih oglašavanja još jednog maga brujajućeg, distorziranog sintizajzera, Primoža Bončine (prms), te nas dalje transportuje na izolacionistička interstelarna putovanja. U ovoj laboratoriji post-nuklearnih vapaja, vibracija iz vanzemaljskih portala, transmisija opominjućih edukativnih programa, zasigurno je samo jedno – kraj je blizu.

 

6.

Drone Travolta

miértföld

Anemone

Još jedan drone gigant (sa postapokaliptičnim slutnjama) godine dolazi u formi kompilacije radova budimpeštanskog projekta Drone Travolta, kojeg uvršćavamo na ovu listu zahvaljujući aktivnostima subotičkog autora Csabe Rácza unutar ansambla. Isključivo orijentisan na hardversku stranu ovog zvuka i live izvedbe – ovaj trio nam se predstavlja sa raznolikim varijacijama ovog zvuka : od statičnijih Phil Niblockovskih tembralnih istraživanja, preko uzbudljivijih struktura sa upotrebom ritmova, poput darkwave-ovske Schnee, do reminiscencija na novozelandsku slobodnu buku u međuprostoru monolitnog. embrionalnog i ogoljenog zvuka, projekat kulminira u Autechre-ovski razuzdanoj soničnoj avanturi neobičnih tekstura i ritmova kakva je wappa. 

 

7.

Luka Prinčič

Of Judy Stroat

Alternativni naziv ovog albuma mogao bi biti i: Luka Prinčič u obrnutom lup efektu. Zajedno sa Alisom iz zemlje klavirskih čuda, hauntološkim isparavanjima operatičnih krikova, improvizovanim elektronskim baletima, začaranim Paulstretch horovima, kriptičnim mrmljanjima i somnabulnim bulažnjenjima, slovenački zvučni umetnik i glavno lice slovenačkog Kamizdata komponovao je album koji balansira zanosnu taktilnost sa gestovima elegantne i hladne uzvišenosti i tragovima romantičarske mizerabilije, stvarajući vrlo sugestivnu i nadnaravnu atmosferu. Kulminacija dolazi u predivnoj temi “Just Romantique”, nalik zvucima usporenog i uvećanog vlasišta gitare James Blackshaw-a, u svom najminimalističkijem izdanju.

 

8.

Agapea

Transversal is a Loop

Kamizdat

“Transversal is a Loop” je 50-minutni dijalog zrikavaca i audio inputa i semplera slovenačke zvučne umetnice Saše Spačal, u biti koegzistencijalno muzičko delo, koje, pored palete standardnog tretmana bojenja ambijentalnih deonica proizvedenih na analognom i digitalnom modularnom sintisajzeru, sa prelazima iz tiše u glasnu dinamiku i buku, kao i inkorporacije fidbek lupova koji znače više, krije jedan od bolje razrađenih i iskomponovanih drone albuma iz prošle godine. Agapea se ovde najmanje zadržava na muzičkom sadržaju i kroz ovaj albumski koncept posvećuje gorućim temama, kao što je uticaj čoveka na (istrebljenu) prirodu u Antropocenu.

 

9.

Toni Dimitrov / DR

Rainy Sessions

Warm Gospel Tapes

Na krilima prošlogodišnje saradnje “Braunschweig Sessions” Tonija Dimitrova i Dominica Razlaff-a, na “Rainy Sessions” duo nastavlja da proširuje soničnu paletu u potpuno neočekivanom pravcu. Uzevši kao predložak snimak citre koji kao da je izašao iz zakulisnog želea poltergajsta renesansne muzike Johna Dowlanda u muzici Colleen, obojica zvučnih umetnika ga razvlače digitalnom oklagijom, pune dilejem, puštaju da naraste, pa savijaju u distorzirani fidbek vredan Ekin Fil ili Grouper, povremeno nadomešćujući potrebu i za ortodoksnijim ambijentalnim komadima, koje atmosferično tretiraju isprekidanim i granuliranim zvucima grmljavine i kiše.

 

10.

The Monk by The Sea

Memories

Skoro svaki album prolifičnog hrvatskog ambijentalnog gitariste Ivana Ujevića sadrži bar jednu od njegovih esencijalnih kompozicija, a to je i slučaj sa naslovnom temom njegovog novog albuma. “Memories” je odlično iskomponovan i evokativan komad koji pleni svojom elegičnom senzibilnošću, treperenjem svetlucavih tonova i obasipanjima soničnih valova. Ostatak albuma je pomalo derivativan na dosta uradaka iz njegove bogate diskografije, no na par mesta se njegove proređene psihodelične raga-mantre utelovljuju u potentnu džemujuću ekstazu (“Sunbeams”);