Uoči njegovog nastupa na događaju Live Soundtrack 41 : Vizuelna hauntologija porazgovarali smo sa subotičkim elektronskim muzičarom i DJ-em Atilom Abrahamom. Nakon izdavanja par EP-a, ove godine je izbacio eklektični, atmosferični prvenac Hubert LV (jedan od hajlaltova elektronskih izdanja ove godine na našim prostorima) a izdanje je propratilo i par live nastupa.

Odrednice kao što su IDM i atmosferični drum & bass nisu dovoljne da bi opisali njegovu muziku koja priziva slike koje naizmenično dolaze iz edukativnih naučnih programa, distopijskih SF filmova, nostalgije i muzike detinjstva i klupske pomrčine. Hubert LV je ukrstio nostalgični zvuk Boards of Canada iz poznih 90-ih, pastoralnih harmonija i hip-hop bitova, sa vrlo evokativnom estetikom kakvu su proizvodili novomilenijalski ambijentalci i hauntolozi. U toku nastupa audiovizuelna inicijativa Kino pleme će stvoriti vizuelne nadražaje za kolaž wb41 traka sastavljen od materijala sa albuma autora, ali i neizdate muzike

Facebook Event: https://www.facebook.com/events/668687793516048/

 

Popscotch : wb41 je takođe i pseudonim koji si godinama koristio za svoje DJ nastupe. Kada je došlo do promene i odluke da pored puštanja kreneš i da praviš muziku.

Prvi PC sam dosta kasno kupio, negde 2002. godine. Posle bookmarkovanja najznačajnijih online prodavnica ploča, druga najbitnija stvar mi je bila da imam  DAW sa kojim se mogu igrati u slobodno vreme. Ubrzo sam kupio i svoju prvu midi klavijaturu, i počeo da snimam. Ni onda, kao ni sada nisam imao puno samopouzdanja, niti dovoljno ambicija da se guram sa mojim radovima, i sve je to ostalo negde na nekim starim diskovima. Pre desetak godina, moj drugar  koji je i dan danas jedan od najvećih kolekcionara pedala – efekata u okolini, kao i raznih elektronskih muzičkih instrumenata, inficirao me je sa svojim hobijem.

Prvi EP – “The Sacred Curtain” sam objavio na bandcampu za svoj 41. rođendan, koji sam snimio sa analognim sintevima i sa par pedala.

 

Iako je IDM kovanica uvek bila malo izlizana, etiketa WARP je od početka bila kultno ime u domaćim elektronskim krugovima, iako su retki pokušaji da se nešto suvislije na temu takve muzike iskomponuje u našoj sredini (spomenimo možda Xiqhhyiecryn-a i rane radove Nemanje Lazića sa blagopočivše etikete Asino Elettronico).

(dramatizacija) Veliki, zli, nabrijani i konkretni tehno, došao je i udario packe svom mlađem štreberskom bratu koji je voleo više dekoraciju, dizajn, sofistikaciju, baršunaste detalje i IDM je, kao prolazni i formativni trend skoro i nestao sa muzičke mape aktuelne elektronske muzike.

„Hubert LV“ je tvoj prvi LP i miks atmosferične muzike koju ne bismo mogli staviti samo u ovu kutiju, ali mi svakako zvuči nostalgičnije i više u stilu relaksiranije, evokativnije i sanjivije elektronske muzike koja je bila popularnija početkom milenijuma. Da li osećaš ovu nostalgiju u svojoj muzici i kakva su ti sećanja odrastanja kao ljubitelja elektronske muzike u Subotici?

Nostalgija za krajem devedesetih, definitivno, tamo sam ostavio svoju mladost i tamo se vraćam po uspomene. Ponovo se moram vezati za svoj prvi PC, iz razloga što su mi se tek tada otvorili vidici u muzici. Pre PC-a smo imali uglavnom samo mali broj kaseta, CD-a i vinil-a, tj. veoma ograničen dijapazon dostupne muzike. Fun fact je, da smo pre interneta novosti otkrivali preko kablovske, ali ne preko MTV-a, već preko kablovskog radija, uglavnom sa BBC Radio 1.

U tom periodu, muzika je bila najbitnija stvar za mene, kao i za sve moje drugare. Skupljali smo se oko muzike, pa je svako od nas donosio svoje muzičke uticaje. Slušali smo sve, a sakupljali ono što najviše volimo.

Ne volim više da razlikujem muziku po pravcima, ima muzike koja me pokreće, bilo u glavi, bilo za đuskanje, a ima one koju jednostavno ne čujem, a to je ona najpopularnija.  Ovaj eklektičan pristup muzičkoj selekciji smo propagirali uglavnom sa svima, sa kojima sam sarađivao kao DJ.

Subotica je srećom, uvek imala i ima, barem jedno malo mesto gde se mogu održavati ovakva otvorenija muzička dešavanja.

 

Koji je tvoj uobičajeni set-up za nastupe? Imaš li neku neostvarenu želju u domenu analogne opreme, ili instrumenata koje bi voleo da čuješ u svojoj muzici u budućnosti.

Moj set-up, koji donosim i za LS41, su jedan groovebox-sampler i jedan FM synth.

Setup mi nije uobičajen, pošto će mi ovaj nastup biti tek četvrti od kada sam izbacio album u junu, a pre toga nisam imao live solo.

Sa ovim spravicama sam snimio i „Hubert LV“. Kompaktne su i nema mučenja oko povezivanja i nameštanja zvuka. Obožavam ih i trenutno ne razmišljam o proširivanju opreme.

Kada budem snimao nov materijal, priključiću još par syntheva i pedala, ali njih nerado selim iz svoje zadimljene sobe.

Pasioniran si ljubitelj muzike i kolekcionar ploča…Neizbežno pitanje. Kada bi postojao jedan ili više “svetih gralova” albuma koji su te podstakli da se baviš elektronskom muzikom ili promenili tvoju percepciju muzike zauvek to bi bili…?

Autechre – Tri Repetae 

Bogdan Raczinsky – Samurai Math Beats

Metalheadz – Platinum breakz

Venetian Snares – Rossz csillag alatt született

Coil – Musick to play in the dark

Can – Sacrilege

Coh – Mask of birth

Boards of Canada – Music has the right to children

AFX – 27 mixes for cash

Član si sastava Draeil u kome sviraš sa svojim sugrađanima Denisom Glavčićem (alg0rh1tm) i Krisztian Vašašom (Graphplan) a izdali ste i prvu kasetu za ruski lejbl Perfect Aesthetics. Kako je došlo do ove saradnje i kako bi opisao svoju zvučnu ulogu u sastavu? Da li i wb41 planira da izda neko fizičko izdanje u budućnosti?

Saradnja je počela sa druženjem oko ploča, pa se proširila na igru sa spravicama, što je preraslo u live jam session-e. Materijal objavljen na kaseti, je upravo niz isečaka iz ovih jam session-a. Denis je uvek bio glavni za ritam sekciju, Kris za eksperimentisanje sa efektima i teksturama, a ja za melodije.

Naravno da planiram još izdanja i voleo bih i da budu i fizički izdata, ali mi se za to još nije ukazala prilika.

Subotička elektronska scena je možda najpoznatija po silovitom tehnu Ontal, sintisajzerskoj ekstravaganci Yus Yus, ali na obodima eksperimentalne i elektronske muzike operišu i nekonvencionalni sastavi kao što je Bitef Smrti. Popscotch voli da istražuje…Koga bi još spomenuo, a smatraš da još nije dovoljno vidljiv/a i na koga bi mogli da bacimo oko u budućnosti. 

Vraćam se na početak svoje priče, i opet spominjem mog druga – Acido Doomingo-a, koji me je zarazio ljubavlju prema synthevima, i njegov sastav – Drone Travolta. On za mene ostaje zauvek Subotičanin, iako već godinama živi u Pešti. Definitivno nedovoljno viđen u svom zavičaju. Najveći kritičar i diktator u mom muzičkom odrastanju.

6.oktobra predstavićeš nam audio-vizuelni nastup u okviru događaja Live Soundtrack, koji se događa u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Da li ponekad razmišljaš o vizuelnom aspektu svoje muzike i asocijacijama i slikama koje proizvode tvoji zvučni nadražaji.

Kada mogu sebi dozvoliti luksuz da se igram, ispred sebe u većini slučajeva imam neki video sadržaj. Ponekad samo pustim Vimeo Staff Picks i krenem sa muzikom, ali ipak mislim da se u trenutku stvaranja nalazim u nekom svom filmu o aktuelnim dešavanjima i osećanjima oko sebe. Iskreno nisam razmišljao o vizuelnom aspektu svoje muzike. Moj zvučni sadržaj, za mene je mnogo više o osećanjima, a koja mi se još ne iscrtavaju u slikama.