Pričamo sa članovima Post Global Trio, makedonskog projekta koji spaja improvizovanu, elektronsku i ambijentalnu muziku sa terenskim snimcima iz prirode, uoči njihovog gostovanja na 23. izdanju beogradskog događaja Live Soundtrack, u okviru kojeg se svakog meseca prave zvučne pratnje za kratke filmove uživo, a na kojem će im domaću podršku pružiti ambijentalni i eksperimentalni gitaristi Vukašin Đelić i Marko Jevtić…

Da li biste ukratko mogli da predstavite Post Global Trio i ponešto o side projektima svakog od članova? 

Toni: Projekat je započeo spontano 2012, posle nekoliko improvizatorskih sesija i soundscape radionice koju smo pokrenuli u selu Lazaropolje, na 1350 metara nadmorske visine, na planini Bistra. Par umetnika koji su delili zajednička interesovanja za soundscapeove i terenske snimke su se sastali i snimali i svirali u prirodi, onda se to nastavilo na jednom lokalnom festivalu u Gevgeliji, a posle i na radiju. Dimitar je predložio i ime (kao referenca koja nas objedinjuje, plus da smo troje), pa je to postao naš manje više stalan projekat. Prvo izdanje je bio lajv snimak sa radija, koji sam ja izdao na post global recordings, što je bio logičan početak svega. Svi ostali albumi su lajv improvizacije koje su posle malo dorađivane.

Što se tiče moje diskografije i bavljenja zvukom, prilično je obimna. Ja izdajem muziku još od 2001 godine, kad sam započeo projekte every kid on speed, sound_00 (plus par povremenih pseudonima) i moji prvi label acid fake recordings (i podlabel discofake music malo kasnije). Every kid on speed je dosta nastupao po evropskim festivalima i ima par glitch izdanja iza sebe (zvuk koji je tada bio još svež), dok sound_00 izdaje neverovatno puno i ima bezbroj izdanja, traka po kompilacijama, remikse i kolaboracije po različitim cdr/tape/digital lejblovima, a sve više izdajem pod mojim imenom Toni Dimitrov. Zvuk sound_00 je u rasponu od nojza i drona, pa do ambijentalne elektronike i terenskih snimaka. Sada sam više fokusiran na eksperimente sa terenskim snimcima i angažovan sa nekoliko kolaboracija kao: sound_00/Dimitar Dodovski; Toni Dimitrov/Jared Sagar; Hunter/Gatherer (sa Ingman Wannerberg-om AKA Snufmumriko); Dimitrov/Ristevski/ Georgievski; sound_00 + Lefterna, koji postižu još veću svetsku prepoznatljivost i izdaju za etikete kao: sonospace, Arsenic Solaris, Lagerstätte, Attenuation Circuit, Winter light, post global recordings, itd…

Dimitar: Izdao sam nekoliko solo albuma tokom godina i dva koja su dobro propraćena kod kritike, projekat Moss Garden sa Lee Norris-om (Norken, Metamatics, Nacht Plank)

Martin: Pored Post Global Trio, takođe snimam pod imenom Amplidyne Effect i Meissa Ionis. Moje prvo izdanje je bio Oldcast #50 – Blossom koji je bio prvi u seriji improvizovanih podcasta koji su izdati oko 2012-2013 na Mixcloudu (sada su izdati kao album od 29!!! sati materijala na Bandcampu), kao i mnoga zajednička izdanja sa muzičarima iz Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Argentine i Makedonije…Takođe sam objavio i knjižicu fotografija koja je štampana na hartiji i  prikazana na mojoj izložbi fotografija u Skoplju. Većinu mojih radova možete poslušati na:  http://ampeff.com/

Vaša muzika teži da ponovo poveže čoveka sa prirodom kroz sam čin slušanja. Šta “postglobalno” predstavlja u vašoj muzici? 

Toni: Terenski snimci koje koristimo u improvizaciji su većim delom snimci sa makedonskih planina i iz prirode generalno. A i naš životni moto je baš to: ponovno povezivanje sa prirodom. Sto više vremena provoditi u prirodi i na planini. Ja sam odrastao u nezdravoj sredini. Bavljenje muzikom generalno podrazumeva nekakav nezdrav način zivota i provođenje vremena u podrumima (čitaj: klubovima), bez spavanja, okružen porocima i ljudima sa izmenjenim stanjima svesti. U određenom trenutku ti sve to dosadi, doživljavanje muzike na taj način  nema poentu i logično je tražiti alternativu. Duhovni rast podrazumeva promenu potreba i načina života i slušanje muzike po mogućnosti u prirodi i izolaciji. Što prirodnije i što suptilnije. Ponekad slušam muziku dok sam sam na planini, a ponekad samo osluškujem okolinu. Ali to ne znači da ponekad ne zaželim da ponovo iskusim taj stari, “podrumski ” doživljaj koncer(a)ta.

Često ističete da je vaša muzika ishod dugih zajedničkih filozofskih meditacija. Šta podrazumevate pod tim? 

Toni: To znači da smo u određenom periodu života preživljavali stvari zajedno. Pričali, raspravljali, svađali se, slušali muziku, gradili ukus, radili muziku… Komunikacija kao edukacija shvaćena u dekartovskom smislu. Rezultat te dugoročne meditacije je materijalizovana u našoj muzici.

Kako ste počeli da se bavite ambijentalnom muzikom i koje su vam inspiracije i ključna izdanja koja su najviše uticala na vas kao muzičare i zvučne umetnike? 

Toni: To je prilično složeno pitanje, bar za mene, zato što moja povezanost sa muzikom traje jako dugo. Moj radio program post global (na radiju Kanal 103) tretira širok spektar elektronske muzike još od 2001. godine, radim muziku isto od tada, a od tada sam počeo i da je izdajem, pišem o muzici još od studentskih dana, a još od srednje škole puštam muziku na radiju i kao DJ, a nešto kasnije sam počeo i da nastupam live. Pre svega toga sam intenzivno slušao Kanal 103, radio gde još uvek radim, pa je sva ta različita muzika koja je bila deo mog užeg identiteta izvršila neki uticaj za ono sto je sledilo kasnije.

Pa tako u mom ukusu nema ograničenja i sve ima neki logični tok.  Od Čikaškog noisea i Touch and go records, preko Čikaškog post rocka i lejbla Thrill Jockey, pa preko experimentalne elektronike Mille Plateaux, tehno/house zvuk Force inc i Force tracks, cela rana berlinska i kelnska dance scena (Trapez, Traum, Schallplaten, Treibstoff…). Tu su svakako i Vladislav Delay, još više Luomo, (rani a josh više i kasni) 12k, celi spektar Rhythm and Sound, Basic Channel i Chain reaction lejblovi, rani net lejblovi kao Thinner i Autoplate… I još mnogo toga. Ali ipak stil koji me sada najbolje definiše je suptilni ambient, soundscape, terenski snimci, post klasična muzika, minimalistička elektronika (što i danas promovišem u emisiji), što ne znači da ću sve prethodno zanemariti ili ostati samo u ovim vodama. Naravno, ne mogu da predvidim kako će se moj ukus razvijati.

Dimitar: U jednom trenutku smo postali svesni činjenice da ambijentalna muzika ima specifično delovanje na slušaoca, nalik muzici za film koji se zapravo nigde ne projektuje, ali je ono što se dešava je da zvuk pojačava film koji vidimo i svojim čulima, mislima i emocijama  i koji nas vodi ka tome da doživimo našu stvarnost na drugačiji i iznenađujuć način. Ova vrsta muzike može biti interesantna ili dosadna, konkretna i apstraktna u isto vreme i daje dovoljno prostora za razna unutrašnja istraživanja i poniranje u sebe. Na našu muziku utiče širok spektar zvukova, ali je ono što se već godinama provlači kao konstanta radovi Brajana Ina, Majlsa Dejvisa, etikete kao što su 12k, Home Normal, Chain Reaction…

Martin: Početkom 2009. sam krenuo da istražujem zvukove na Ableton Live 9, i počeo da radim na čudnoj industrijalnoj i eksperimentalnoj fuziji sa terenskim snimcima i zvučnim efektima koje su me i dovele do više ambijentalnih zvukova u mojoj muzici, a to se sve  dešava u periodu kada sam imao samo gitaru i zvučnu kartu. U poslednje vreme sam počeo da sviram i midi klavijaturu i počeo da radim sa softverskim sintisajzerima koji su još više produbili i upotpunili moj zvuk, kao i nedavni dodatak MicroKorga. Uglavnom je veći deo moje muzike snimljen u improvizovanim sesijama i njihovi delići su sklopljeni u zasebne trake. Što se tiče uticaja, izdvojio bih od žanrova post-rock i shoegaze i muzičare kao što su  Kraftwerk, Brian Eno, Sigur Ros, Laurie Anderson, rani Verve, My Bloody Valentine, Tim Hecker, Stars of The Lid …

Šta ste do sada izdali pod ovim imenom i da li planirate neko novo izdanje?

Toni: Prvi album je self-titled i izdat za post global recordings. To je jedan od prvih snimaka i zvanično izdat kao PGT. Fluids je drugi album izdat za Unknown tone records u Oklahomi. Clouds je treći album izdat za Twice removed u Australiji. Između smo izdali par kompilacijskih traka, a četvrti album Minus Seven izlazi krajem proleća za Shimmering Moods u Holandiji, a predstavlja snimak zadnjeg koncerta u studiju radija Kanal 103. Osim ovoga, za sad ne možemo da predvidimo šta sve još može da se događa u bližoj budućnosti, zato što je projekat prilično spontan i sve se dešava sporadično. Nema pritiska za snimanje novog albuma, a svako u međuvremenu radi na svojim solo projektima.

Muzika sa self titled albuma

Takođe ste pokrenuli i lejbl “Post Global Recordings” koji promoviše muzičare sa sličnim senzibilitetom. Da li biste mogli da sastavite sempler vaših omiljenih momenata na etiketi i muzičara povezanih sa njom?

Toni: Već duže vreme sam osećao potrebu da nađem novi način na koji ću kanalisati moje muzičke aspiracije. Dugo sam razmišljao o imenu “brenda” i shvatio sam da on već postoji kao ime koje koristim vec duže vreme, pa nema potrebe da izmišljam nešto novo. Presudni momenat je bio kad sam čuo demo prvog PGR izdanja, album Delta M45. Tad sam shvatio da moram da počnem sa ovim, doneo konačnu odluku i krenuo da razmišljam o tehničkim detaljima.

Kao i sama emisija post global, i etiketa je koncipirana da bude kreativna platforma koja sledi najsavremenije tokove elektronske muzike i moj trenutni ukus kao kriterijum, stilove i varijacije ambijentalnog zvuka, drona, terenskih snimaka, post klasike, koji su bili u žiži mojih glavnih interesovanja. Baš to i znači imati etiketu: ime koje stoji iza određenog kriterijuma, pa publika po toj prepoznatljivosti može i da se orijentiše. Do sada je izdato više od 20 izdanja i svako ima neku svoju karakteristiku, ali ona koje su uradili Delta M45, Purl, Snufmumriko ili Motorpig su stvarno remek dela ambijentalnog zvuka. Veoma sam zadovoljan kako se razvijaju Jared Sagar i Grande oceaan iil DR, a zadovoljan sam i sa mojim kolaboracijama, posebno sound_00+lefterna sa kojim sam izdao već 20 izdanja, svi na različitim lejblovina, plus dve kompilacije koje objedinjavaju najbolje momente tih 20 saradnji. To ne znači da su druga izdanja manje vredna. Sve su to novi muzičari koje ce tek imati šta da kažu. Pored post global postoji i Local edition, edicija koja okuplja makedonske muzičare, pa sam želeo to posebno da naglasim.

Postoji li scena u Makedoniji sa muzičarima koji sviraju u oblastima ambijentalne i dron muzike, i koje su šanse da se neki od njih čuju i uživo?

Toni: Ne mogu reći da nema, naravno da ima par umetnika koji su počeli da rade muziku malo ozbiljnije, ali je ipak međusobna komunikacija i fidbek ono što nedostaje, te nisam bas najzadovoljniji po tom pitanju. Postoji par kvalitetnijih imena koja su se već ozbiljno probila na internacionalnoj sceni. Umetnici koji izlaze iz konvencionalnosti lokalnog razmišljanja, pa su uspeli da kreiraju inventivniji pristup ili svežiji zvuk. To su karakteristike dobrog izvoznog proizvoda, što je nešto što nažalost veliki deo muzičara još nije shvatio. Sada je naravno sve lakše u smislu izdavaštva, produkcije muzike i komunikacije, ali su sve pojedinačni slučajevi, kojima treba neki obedinjavajući faktor koji čini scenu jakom.  Veličina zemlje i populacije, kao večiti izgovor, u eri totalne globalizacije, više nije toliki problem, a to više nisu ni finansije (Island, čija je populacija na nivou polovine populacije Skoplja, gde ima mnogo ozbiljnih umetnika, najbolje ovo demantuje). Ali koliko god bili nevidljivi i mali, svi ti muzičari, koji su jednako kvalitetni kao i internacionalni, su ipak bili jednako zastupljeni u mojoj radio emisiji, zato što smatram da je lokalna scena deo internacionalne (post) globalne scene. A ono što ih svrstava u legitimne učesnike u toj sceni je sličnost u pristupu muziciranja.

Klara je mlada autorka koja radi u oblasti drone muzike i nastupa live, naravno tu je i Mnemonik 45 (deo Delta M45) sa svojim dub ambient zvukom, fydhws i njegov gitarski ambient, svakako Amplidyne Effect, itd…

Martin: Pada mi par imena na pamet… fydhws, Noitu, BAT.L, Mnemonic45, Vedis, Airless Project, Vasko Serafimov… Iako smatram da je scena vrlo mala, polako i raste svih ovih godina, i definitivno neki od izvođača mogu da se čuju uživo sa vremena na vreme, poput imena kao što su Vasko Serafimov, Mnemonic45, Noitu ili Vedis..

30. marta svirate na novom izdanju beogradskog mesečnog događaja “Live Soundtrack”. Da li ste ikad izvodilli filmsku muziku uživo, sa otvorenim ili (širom) zatvorenih očiju? 

Martin: Za vreme jedne svirke Amplidyne Effect u pozadini je išao film Koyaanisqatsi od Godfrey Reggio-a i publika je bila ubeđena da sam sinhronizovao muziku sa filmom pa su mi postavljali pitanja poput “Kako si uspeo to da uradiš”. Svirka je uglavnom bila improvizovana sa nekoliko stvari koje sam snimio u prošlosti, ali nisam došao ni sa kakvom namerom da je uskladim sa filmom, te sam veći deo svirke gledao u publiku i nisam imao ideju šta se dešava na platnu iza mene. To govori o lepoti ambijentalne muzike i vizuelnim dokumentarcima i filmovima kao što su Koyaanisqatsi, i mogućnosti da se ponekad stvore takve harmonije da nije ni potrebno da se muzičar brine oko toga da li će se muzika uklopiti sa vizuelnim delom jer se na licu mesta stvori neka posebna magija.

 

Post Global Trio na Facebooku  /  Post Global Recordings na Facebooku