foto : Ana Bačanin
Tribal Rajber je nezavisna etiketa iz Niša koja godinama unazad nudi veoma raznovrstan zvuk sa svog rostera – od pank popa, metala i post-roka, preko teškog i crnog trip hopa sa specifično južnjačkim garažnim šmekom te d’n’b i dubstep elemenata, sve do najnovijih izleta u etno-ethereal-postindustrial elektroniku sa zaista savremenim uplivima estetike utemeljene na witch house globanoj maniji iz prve polovine ove decenije. Od trenutka kada je ovaj intervju urađen izašao je odličan novi album sastava PAYDO KOMMA (‘Narkonamija’, dostupan besplatno ili za proizvoljan iznos na zvaničnoj Bandcamp stranici etikete) o kome će još biti reči u narednim nedeljama na Popscotchu, a očekuje se i novi album sastava MORA, o čijem prošlogodišnjem EPju ‘Neuma’ možete čitati u našoj sekciji sa recenzijama. Sa jednim od osnivača Tribal Rajbera i mastermajndom iza PAYDO KOMME i MORE, Nenadom Tasićem, razgovarao je Marko Dabetić.
Aj’ malo o počecima prvo – ja se sećam dana Majspejsa, Embyo Špajza, trenutka kad se pojavio Pornhouse… tu si mi negde prvo došao na radar. Šta je bilo pre? Iz koje priče dolaziš muzički? Koji su ti major uticaji?
Imao sam dva primarna uticaja, zbog toga sam se i podelio na dva projekta. Embrio Shpayz, koji je krenuo sa radom 2006. godine kao projekat, a 2007. kao live band, bio je prvi i on je bio plod nu metal/rapcore/groove metal uticaja, dok je Pornhouse, koji je krenuo kasnije iste te godine, bio eksperimentalniji i pod uticajem industriala i ritmičkog noise-a. Sve se to dešavalo dok sam bio srednjoškolac. Bilo je potrebno da provedem određeno vreme u oba projekta da bih skontao kako da u jednom projektu obuhvatim ta dva glavna uticaja, a to se desilo sa sledećom inkarnacijom Embrio Shpayz-a, koju smo nazvali Zemmti.
Koji je origin story Rajbera? Odakle ideja za label?
Label, nažalost, nema kreativan origin story. Tribal Rajber Label je pokrenut sa idejom da tu kačimo naše projekte i projekte naših prijatelja, jer u ideji oko naših bendova nikako nismo videli nekog domaćeg izdavača.
Paydo Komma meni nekako sažima savršeno to neko gusto iskustvo tajne gradske istorije koja se odvija po gajbama – uz to neko osnovno trip hop usmerenje, šta je još inspirisalo taj projekat?
Rakija, voz, prljavština i Tricky.
Kako je Komma živela na stejdžu? Sećam se makar jednog rave reviewa svirke iz Fidbeka – da li osećaš da ste dovoljno svirali, i koliko si zadovoljan reakcijama?
Prva live verzija Komme bila je najusviraniji bend sa kojim sam nastupao i žao mi je što nije potrajalo. Imali smo samo pozitivne recenzije i kritike i u svakom gradu bili smo veoma dobro primljeni od strane publike. Tako smo funkcionisali samo godinu-dve. Sada spremamo nešto skroz drugačije.
Makeitlast projekat mu dođe neko naličje Komme, nekako plesniji i ne toliko ‘crn’ iako možda polazi od istih uticaja – čini se kao da na njemu malo istražuješ u širinu svoja interesovanja kao producent, jesam li u pravu?
Makeitlast nikada nije zamišljan kao autorski projekat, već kao projekat pod čijim imenom bih radio remixeve, mixeve i produkciju za druge bendove i projekte. Zbog toga i žanrovski ide toliko u širinu. Vremenom se sakupilo materijala za 4 kompilacijska albuma, a veoma je mali procenat autorske muzike na tim kompilacijama i te ideje su preuzete od nekih mojih prethodnih projekata i prerađene u svrhu kompilacije. Jeste naličje Komme zato što sam na tom projektu učio i to znanje primenjivao na Kommi, a kasnije i na Mori. Nikada mi i nije bio cilj da bude drugačije, samo da vidim dokle mogu da idem.
Tvoj prvi instrument je bas ako se ne varam? Otkud interesovanje za elektroniku? Šta je za tebe dobra elektronska muzika danas i koja su ti očekivanja od živih nastupa te vrste?
Nikada u životu nisam svirao bas.
Elektronika, semplovanje i beatmaking su bili moji prvi kontakti sa pravljenjem muzike i odatle je sve počelo. Posle nekog vremena sam poželeo da prošaram tu elektroniku nekim live instrumentom i zbog muzike koju sam slusao u tom periodu, električna gitara mi je nekako bila najlogičniji korak. Teško je razgraničiti šta je sve elektronska muzika danas, zato što se ona polako uvukla u sve ostale pravce, tako da nemam posebne kriterijume za dobru elektronsku muziku u odnosu na ostale muzičke pravce, bilo studijski ili live.
Ti si vizuelni / grafički umetnik / dizajner (ako danas postoji razlika) – u kakvom je odnosu tvoj day job sa tvojom muzikom?
Ljubav prema dizajnu i ilustraciji kod mene i jeste došla preko muzike, tačnije preko artwork-a za albume, majice i postere. Tako sam se vremenom i specijalizovao za vizuelni rad sa bendovima na tim formatima. Nekako očekivano sam krenuo da radim i na vizuelnom identitetu svojih muzičkih projekata, ali iako dizajn ima ulogu da se dopunjuje sa muzikom, uvek pada u drugi plan.
Mora je tvoj najskoriji projekat, koji uključuje odabrane saradnike – reci mi nešto više o svemu: kako si došao na ideju, kako je nastala?
Na pesmama za projekat sam krenuo da radim 2015. god odmah nakon završetka prvog seta svirki sa Paydo Kommom. U početku nisam znao u kom će formatu i u kom projektu završiti te pesme, ali sam odmah bio svestan da su deo celine. Prvobitna ideja mi je bila da ih izdam kao debi makeitlast EP i da pozovem Zoranu kao gosta na vokalima, ali već posle prvog razgovora i session-a sa njom skontao sam da će biti mnogo konstruktivnije ako krenemo novi projekat gde ćemo imati podjednak kreativni doprinos. Krenuli smo sa snimanjem početkom 2016. godine i ideju o zvuku nismo imali pre početka snimanja. Zvuk je sam došao i posle prva 3-4 demo snimka smo i sami bili svesni u kom se pravcu krećemo. Vremenom smo krenuli da uključujemo i druge ljude u projekat, neke kao goste, a neke i kao stalne članove live postave.
Neuma EP je jedno od najzanimljivijih domaćih elektronskih izdanja prošle godine – šta je sledeće za Moru? Jesu li u planu živi nastupi i koji su izazovi toga za tebe i ekipu?
Trenutno smo u poslednjoj fazi presnimavanja pilota za prvi album i uporedo planiramo još jedan spot. Nakon toga sledi izbacivanje albuma u javnost, nadamo se do kraja godine, kao i live promocija istog. Pored albuma, u sefu imamo i drugi EP kome ćemo se posvetiti odmah nakon promocije albuma. Pošto je Mora pokrenuta kao projekat, tako smo i konstruisali pesme. Nismo dozvolili da nam razmišljanje o live nastupima poremeti prvobitne ideje i da pesme trpe zbog toga, tako da će pre izlaska na binu, pesme biti rearanžirane za live postavu što je veliki izazov, ali sam isto tako siguran da će biti zanimljivo usvirati uživo te iste pesme drugačije nego sto smo ih zabeležili na albumu.
Rajber ima pod svojim amrelom još hrpu imena – kako funkcionišeš sa drugim autorima? Ko se sve nalazi tu? Sa kakvim se očekivanjima susrećeš kao prvi čovek indie etikete?
TRL nikada nije bio žanrovski ograničen. Cilj mu je bio samo da se napravi katalog zanimljivih bendova sa ovih prostora, mada se i ta ideja proširila, pa smo polako ubacivali bendove i iz Britanije, Mađarske, Irske, Kanade… Luka i ja smo u celu pricu ušli bez ikakvih očekivanja, i dalje imamo isti cilj, a to je da svakodnevno širimo naš virtuelni katalog, muzikom koja je nama vredna.
Ima li planova za Tribal Rajber grupne evente?
U ovom trenutku ne.
Koji su ti danas najzanimljiviji domaći autori – elektronski i ostali? Kako vidiš (uvek spornu) scenu u Srbiji? Šta nam po tvom mišljenju sledi u toj situaciji – može li i kako biti bolje? Šta bi trebalo da se promeni u ljudima za to?
Iz svih sfera ih ima previše da bih sad nabrajao. Sigurno bih zaboravio nekoga. Ovo je oduvek bila plodna teritorija što se originalnosti tiče. U svakom trenutku su funkcionisali sjajni bendovi, ali sam scenu oduvek smatrao nesigurnom i bojažljivom. Mislim da je svaki bend dobio onoliko pažnje koliko se i trudio. I naravno, uvek će neko biti nezadovoljan, apsurdno je raspravljati o tome.
Showcase miks Tribal Rajbera koji je Nenad uradio ekskluzivno za Popscotch možete poslušati na Mixcloud profilu Popscotch radija.